STATUT ŠKOLE

            Na osnovu čl. 99, 100. i 119. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obra- zovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/2017, u daljem tekstu: Zakon),  školski odbor Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj”  u Novom Pazaru, na sednici održanoj 08. 03.  2018. godine, doneo je

 

 

STATUT OSNOVNE ŠKOLE „ JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“

NOVI PAZAR

 

I  OSNOVNE ODREDBE

 

Član 1.

 

Ovim statutom ( u daljem tekstu: Statut) bliže se uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ Novi Pazar (u daljem tekstu ustanova, odnosno škola), postupanje organa ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava i obaveza deteta i učenika, prava i obaveza roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, zaštita i bezbednost dece, učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih ovim zakonom, način objavljivanja opštih akata i obaveštavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom.

 

Član 2.

Škola je ustanova koja obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Ustavom Republike Srbije, važećim zakonima i podzakonskim aktima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kolektivnim ugovorom i ovim statutom.

Član 3.

Ustanova obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u obavljanju te delatnosti imalac je prava, obaveza i odgovornosti u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.

Ustanova vrši javna ovlašćenja i pored delatnosti obrazovanja i vaspitanja obavlja i druge delatnosti kojima se omogućava ili unapređuje delatnost obrazovanja i vaspitanja.

Kancelarijsko poslovanje ustanove obavlja se shodnom primenom propisa o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave, a može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju ustanove, u skladu s tim propisima.

Evidencije i javne isprave, evidencija u obrazovanju i vaspitanju

Član 4.

U vršenju javnih ovlašćenja ustanova vodi evideniiju u obrazovanju i vaspitanju, odnosno evidencije i javne isprave,  u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.

Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, kao i evidenciju u obrazovanju i vaspitanju, shodno članu 15, članova 174-184. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („ Službeni glasnik RS“, broj 88/2017 i dr. zakon)  i člana 80-95. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“ broj: 55/2013, 101/2017 i dr.zakon) i odredba člana 87. stav 5. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, i drugih podzakonskih akata.

Zabrana diskriminacije

Član 5.

U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u ustanovi.

Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za ljudska i manjinska prava.

Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije, propisuje ministar.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 6.

U ustanovi  je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.

Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba informaciono komunikacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.

Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.

Zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo

Član 7.

Zabranjeno je svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom; deteta, učenika i odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku; deteta, učenika i odraslog prema drugom detetu, učeniku ili odraslom, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo.

Direktor ustanove dužan je da u roku od tri dana od dana saznanja za povredu zabrane iz stava 1. ovog člana preduzme odgovarajuće aktivnosti i mere u okviru nadležnosti ustanove.

Bliže uslove o načinima prepoznavanja ponašanja kojima se vređa ugled, čast ili dostojanstvo u ustanovi, zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za ljudska i manjinska prava.

Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi vređanje ugleda, časti ili dostojanstva, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite i druga pitanja od značaja za zaštitu, propisuje ministar.

Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja

Član 8.

U ustanovi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

U ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje, niti korišćenje školskih prostorija u takve svrhe.

 

II  STATUSNE ODREDBE

Naziv, sedište i pravni status

 

Član 9.

Naziv Škole je Osnovna škola “Jovan Jovanović Zmaj”.

Naziv Škole ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i postavlja se na objektima Škole u skladu s odlukom direktora Škole.

Skraćeni naziv Škole je OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”.

Sedište Škole je u Novom Pazaru, Ulica Vuka Karadžića , broj bb.

Škola je osnovana odlukom o osnivanju osnovne škole, broj 259 , od 31.08.1988. godine pod nazivom “25 Maj “  i upisana u sudski registar kod Okružnog privrednog suda u Kraljevu, rešenjem broj FI. 614/88,              od 11.11.1988. godine, registracioni list broj 1-1004-00 Kranjevo.

04.06.1993. godine škola menja ime u Osnovna Škola” Jovan Jovanović Zmaj “ i upisana je u sudski registar kod Trgovinskog suda u Kraljevu, rešenjem broj Fi 11395/93, od 20.10.1993. godine registracioni list broj 1-1004-00.

Škola u pravnom prometu sa trećim licima istupa u svoje ime i za svoj račun i za svoje obaveze odgovara svojim sredstvima i imovinom.

Član 10.

Odluku o promeni naziva ili sedišta Škole donosi Školski odbor, uz sa- glasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Zahtev za davanje saglasnosti za promenu naziva Škole podnosi se Ministar- stvu najkasnije do 31. decembra tekuće školske godine.

Član 11.

Ustanova ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koji proističu iz Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta.

Pečat i štambilj

 

Član 12.

Škola ima veliki i mali pečat i štambilj.Veliki pečat Škole je okruglog oblika, prečnika 45 milimetra, sa tekstom ispisanim u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, na srpskom je- ziku  ćiriličkim pismom i bosanskom jeziku latiničnim pismom.U spoljnom krugu velikog pečata ispisuje se naziv Republike Srbije.

U sledećem unutrašnjem krugu ispisuju se naziv i sedište Škole: Osnovna škola “Jovan Jovanović Zma” u Novom Pazaru.Velikim pečatom overavaju se javne isprave koje Škola izdaje i drugi akti u vršenju javnih ovlašćenja Škole.Mali pečat Škole je okruglog oblika, prečnika 28 milimetara, s istim tekstom kao i veliki pečat, ali sa grbom Republike Srbije.Mali pečat Škola upotrebljava u pravnom prometu, za finansijsko-admini- strativno poslovanje i za overavanje potvrda, uverenja, zdravstvenih knjižica i drugih akata koje Škola izdaje učenicima, zaposlenima i trećim licima. Prvi pečat ima oznaku I a drugi pečat oznaku II.Štambilj Škole služi za evidentiranje poslatih, primljenih i drugih akata. Štambilj Škole je pravougaonog oblika, veličine  50    x 25     milimetara, sa vodoravno ispisanim istovetnim tekstom kao na velikom i malom pečatu, s dodatkom prostora za upisivanje delovodnog broja i datuma.Za čuvanje, izdavanje i upotrebu pečata i štambilja odgovoran je sekretar.Na rukovanje pečatom, izdavanje i čuvanje pečata shodno se primenjuju odredbe Zakona o pečatu državnih i drugih organa i propisi o radu organa državne upra- ve, a ta materija može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu s navedenim zakonom i drugim propisima.

 

Zastupanje i predstavljanje

Član 13.

Ustanovu predstavlja i zastupa direktor.

Direktor može da ovlasti drugo lice da zastupa ustanovu u određenim pravnim poslovima. Punomoćje se izdaje u pismenom obliku i u svako doba se može opozvati.

Evidencija, javne i druge isprave

Član 14.

U vršenju javnih ovlašćenja ustanova vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.

Podaci se u evidenciju, javne i druge isprave unose u skladu sa zakonom i drugim aktima.

Ustanova vodi delovodnike za evidenciju.

III DELATNOST USTANOVE

 

Član 15.

Ustanova obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem školskog programa.

Klasifikacija delatnosti:

85.20 Osnovno obrazovanje

Obrazovno vaspitni rad obavlja se na srpskom i bosanskom jeziku, u skladu sa zakonom.

Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu i izdvojenim odeljenjima.

Ustanova može da obavlja delatnost van sedišta, organizovanje izdvojenog odeljenja uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R Srbije.

Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.

Član 16.

Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu proširena delatnost), pod uslovom da se učenici angažuju u okviru praktične nastave i da se radom nastavnika ne ometa ostvarivanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja.

Proširena delatnost  ustanove može da bude davanje usluga, proizvodnja , prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o proširenju delatnosti donosi školski odbor, uz saglasnost Ministarstva.

Član 17.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje u ustanovi se ostvaruje kroz:

1. nastavu obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta (razredna nastava, predmetna nastava i zajednička nastava više srodnih predmeta, zavisno od uzrasta učenika i od ciklusa obrazovanja;
2. produženi boravak;
3. dopunsku i dodatnu nastavu;
4. pripremnu nastavu;
5. dodatnu podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom;
6. sportske i kulturne aktivnosti;
7. slobodne aktivnosti;
8. nastavu u prirodi, izlete i ekskurzije;
9. ostvarivanje programa profesionalne orijentacije;
10. ostvarivanje programa zdravstvene i socijalne zaštite;
11. ostvarivanje programa zaštite životne sredine;
12. saradnju sa porodicom;
13. saradnju sa lokalnom samoupravom;
14. rad školske biblioteke;
15. ostvarivanje programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programa prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;
16. kulturnu i javnu delatnost i druge društvene aktivnosti;
17. druge aktivnosti, u skladu sa zakonom.

 

Učenička zadruga

 

Član 18.

Ustanova može da osnuje učeničku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i preduzetničkog duha učenika.

Rad učeničke zadruge uređuje se posebnim zakonom.

Ustanova može da osnuje učeničku zadrugu radi razvoja preduzetničkog duha, pozitivnog odnosa učenika prema radu, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i profesionalne orijentacije.

Rad učeničke zadruge uređuje se statutom ustanove i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom.

Ustanova može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i udžbenike, pribor i opremu koja je potrebna za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Sredstva stečena radom učeničke zadruge koriste se za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, ekskurzije, ishranu učenika, nagrade članovima učeničke zadruge i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi i u druge svrhe u skladu sa aktima kojima se uređuje rad učeničke zadruge.

Učenička zadruga se upisuje u registar zadruga shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje registracija zadruga.

Sadržinu osnivačkog akta, sticanje i prestanak statusa zadrugara, upravljanje i način rada učeničke zadruge, bliže uređuje ministar.

Rad učeničke zadruge

Učenička zadruga upravlja, koristi i raspolaže svojom imovinom, u skladu sa zakonom, pravilnikom, osnivačkim aktom i pravilima za rad zadruge.

Imovinu učeničke zadruge čine, pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima, hartijama od vrednosti i druga imovinska prava koje je zadruga stekla poslovanjem ili drugim pravnim poslom.

Imovina učeničke zadruge je u zadružnoj svojini.

Imovina učeničke zadruge može da se obrazuje iz članarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla u skladu sa zakonom.

Učenička zadruga u svom poslovanju koristi imovinu učeničke zadruge, kao i sredstva koja dobije na korišćenje od osnivača, u skladu sa zakonom i pravilima za rad zadruge.

Učenička zadruga može, u okviru registrovane delatnosti, odnosno delatnosti određene osnivačkim aktom da obavlja poslove i za lica koja nisu zadrugari, na način i u obimu kojim se ne dovode u pitanje ciljevi njene delatnosti, u skladu sa osnivačkim aktom i pravilima za rad zadruge.

Način rada učeničke zadruge bliže se uređuje pravilima za rad učeničke zadruge.

Učenička zadruga vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi finansijske izveštaje, na način i pod uslovima koji su propisani zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Stručne, administrativne i finansijske poslove obavljaju zaposleni u školi.

Za obavljanje poslova  mogu biti angažovana druga stručna lica, kojima se naknada za rad isplaćuje iz sredstava učeničke zadruge.

 

 

 

 

 

 

 

IV  SREDSTVA USTANOVE

Član 19.

Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja steknu ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrđene ovim zakonom.

Član 20.

Sredstva za rad ustanove obezbedžuju se iz buđeta Republike, iz budžeta grada Novog Pazar, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 21.

Ustanova može da ostvari i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, ugovora i drugih poslova, u skladu sa zakonom.

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 1 ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Član 22.

Radi ostvarivanja višeg kvaliteta obrazovanja, ustanova može da stiče sredstva:

1. učešćem roditelja učenika,
2. učešćem grada Novog Pazara.
3. učešćem sponzora ili donatora;
4. od proširene delatnosti;
5. od rada Zadruge;

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za pomoć učenicima i u skladu sa odlukama organa ustanove.

Ustanova je u raspolaganju sredstvima koja koristi ograničena posebnim zakonskim odredbama.

V  OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA

 

Razvojni plan ustanove

Član 23.

Ustanova ima razvojni plan.

Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove.

Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o spoljašnjem vrednovanju, najkasnije 30 dana pre isteka važećeg razvojnog plana ustanove.

Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.

U postupku vrednovanja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove.

Ustanova donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja  i Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Razvojni plan ustanove sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, i to:

1) mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na završnom ispitu;

2) mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;

3) mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima;

4) mere prevencije osipanja učenika;

5) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadržaj pojedinih nastavnih predmeta;

6) plan pripreme za završni ispit;

7) plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;

8) plan stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora;

9) mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja učenika;

10) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;

11) plan uključivanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u rad škole;

12) plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;

13) druga pitanja od značaja za razvoj škole.

Razvojni plan sadrži kriterijume i merila za praćenje ostvarivanja razvojnog plana i služi kao oslonac za izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole.

PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ZAVRŠNI ISPITI

Programi obrazovanja i vaspitanja u ustanovi

Član 24.

Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, kao i za učenike sa izuzetnim sposobnostima, individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava.

Školski program

Član 25.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se na osnovu školskog programa.

Školski program donosi školski odbor, po pravilu na period od četiri godine.

Školski program izrađuje se u skladu sa Nacionalnim okvirom obrazovanja i vaspitanja i sadrži:

1) ciljeve školskog programa;

2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje škola ostvaruje;

3) jezik na kome se ostvaruje program;

4) način ostvarivanja školskog programa;

5) način prilagođavanja školskog programa prema nivou obrazovanja i vaspitanja;

6) druga pitanja od značaja za školski program.

Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u izboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.

Školski program se donosi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Pojedini delovi školskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.

Škola objavljuje školski program u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i opštim aktom škole.

Školski program sadrži:

1) ciljeve školskog programa;

2) plan nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

3) programe obaveznih predmeta po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

4) izborne programe po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

5) programe aktivnosti po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

6) program dopunske i dodatne nastave;

7) program kulturnih aktivnosti škole;

8) program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti;

9) program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;

10) program vannastavnih aktivnosti učenika;

11) program profesionalne orijentacije;

12) program zdravstvene zaštite;

13) program socijalne zaštite;

14) program zaštite životne sredine;

15) program saradnje sa lokalnom samoupravom;

16) program saradnje sa porodicom;

17) program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;

18) program rada školske biblioteke;

19) način ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana škole koji utiču na obrazovno-vaspitni rad.

Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Školski program, naročito u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sadrži i:

1) način prilagođavanja rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad;

2) način prilagođavanja ciljeva i ishoda, kao i sadržaja obrazovno-vaspitnog rada i

3) način ostvarivanja dodatne podrške za učenike škole.

Sastavni deo školskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.

U okviru školskog programa, za decu i učenike koji ne poznaju srpski jezik, škola može da realizuje i program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika.

Načela izrade školskog programa

Član 26.

Školski program utemeljen je na načelima:

1) usmerenosti na procese i ishode učenja;

2) zasnovanosti na standardima, uz sistematsko praćenje i procenjivanje kvaliteta programa;

3) uvažavanja uzrasnih karakteristika u procesu sticanja znanja i veština, formiranja stavova i usvajanja vrednosti kod učenika;

4) horizontalne i vertikalne povezanosti u okviru predmeta i između različitih nastavnih predmeta;

5) poštovanja individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja, kao i mogućnosti ličnog izbora u slobodnim aktivnostima;

6) zasnovanosti na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;

7) uvažavanja iskustva, učenja i znanja koja učenici stiču van škole i njihovo povezivanje sa sadržajima nastave;

8) razvijanja pozitivnog odnosa učenika prema školi i učenju, kao i podsticanja učenikovog interesovanja za učenje i obrazovanje u toku celog života;

9) korišćenja pozitivne povratne informacije, pohvale i nagrade kao sredstva za motivisanje učenika;

10) uvažavanje uzrasnih karakteristika u procesu psihofizičkog razvoja obezbeđivanjem uslova za život i rad u školi.

Godišnji plan rada

Član 27.

Godišnjim planom rada škole utvrđuju se vreme, mesto, način, nosioci ostvarivanja školskog programa i druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

Godišnji plan rada škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i školskim programom, do 15. septembra.

Ukoliko u toku školske godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada, škola donosi izmenu godišnjeg plana rada u odgovarajućem delu.

Završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju

Član 28.

Završni ispiti u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je ispiti na državnom nivou kojim se završava određeni nivo obrazovanja i vaspitanja, i to:

1) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju – završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju;

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa njegovim čulnim i motoričkim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.

Učenik se može upisati na sledeći nivo obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezultata postignutog na ispitu iz stava 1. ovog člana.

Bliže uslove kojima su uređeni završni ispiti iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit pisanim putem – rešavanjem testova.

Programom završnog ispita određuju se nastavni predmeti iz kojih učenik polaže završni ispit.

Prilagođavanje završnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška vrši se u skladu sa vrstom potrebne dodatne podrške.

Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i zakonom koji uređuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Regularnost završnog ispita obezbeđuje direktor.

Rezultati završnog ispita služe školi za utvrđivanje kvaliteta rada nastavnika i škole, oslonac su za razvojno planiranje i unapređivanje sveukupnog rada škole i služe Ministarstvu za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.

Na osnovu rezultata završnog ispita ne vrši se rangiranje škola, ali uspešne škole koje pokažu izuzetnu pedagošku vrednost mogu da se nagrade, a neuspešne se upozoravaju na potrebu unapređivanja svog rada.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Član 29.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u trajanju od osam godina u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i planom i programom nastave i učenja.

Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, treći i četvrti razred.

Drugi ciklus obuhvata peti, šesti, sedmi i osmi razred.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja može biti duže ili kraće od trajanja iz st. 1. ovog člana, u zavisnosti od postignuća i napredovanja učenika.

Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te školske godine.

Škola je dužna da učeniku koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, omogući školovanje do navršenih 17 godina života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.

Učenik koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, može da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju

Član 30.

Škola može da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost Ministarstva.

Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da o potrebi organizovanja nastave za učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju obavesti školu.

Način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju propisuje ministar.

Nastava kod kuće

Član 31.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.

Škola iz stava 2. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem IOP-a 2, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika kod kuće.

Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće, propisuje ministar.

Nastava na daljinu

Član 32.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da se opredeli da njegovo dete osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da podnese pisani zahtev za organizovanje nastave na daljinu školi u kojoj njegovo dete stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje do kraja nastavne godine za sledeću školsku godinu.

Nastava na daljinu mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

O obrazovanju na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.

Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.

Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave na daljinu propisuje ministar.

Kulturne aktivnosti škole

Član 33.

Kulturne aktivnosti škole ostvaruju se na osnovu programa kulturnih aktivnosti.

Kulturne aktivnosti obuhvataju: proslavu dana škole, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja, proslave školskih i državnih praznika, priredbe, predstave, izložbe, koncerte, takmičenja i smotre, posete ustanovama kulture, zajedničke aktivnosti škole i jedinice lokalne samouprave i druge aktivnosti koje doprinose proširenju uticaja škole na vaspitanje učenika i kulturnom razvoju okruženja škole.

Proslave školskih i državnih praznika, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja za učenike organizuju se u školi ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave u ustanovama iz oblasti kulture i sporta.

Program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti

Član 34.

Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru školskog programa, realizuje i program školskog sporta, kojim su obuhvaćeni svi učenici.

Škola je dužna da, u okviru programa školskog sporta, u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, organizuje nedelju školskog sporta najmanje jednom u toku polugodišta.

Program nedelje školskog sporta obuhvata sportsko-rekreativne aktivnosti svih učenika, kao i kulturno-umetničke manifestacije na temu iz oblasti fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja

Član 35.

Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci i maloletnička delinkvencija, sastavni su deo školskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Programi iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slobodne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa utvrđenim potrebama.

U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, diskriminacije i drugih oblika rizičnog ponašanja.

Listu lica obučenih za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, diskriminacije i drugih oblika rizičnog ponašanja i listu škola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju programa iz stava 1. ovog člana, utvrđuje ministar.

Bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 4. ovog člana propisuje ministar.

Liste iz stava 4. ovog člana objavljuju se na zvaničnoj internet strani Ministarstva.

Program vannastavnih aktivnosti učenika

Član 36.

Radi jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, sadržajnog i celishodnog korišćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja društvenog života i razonode učenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, škola je dužna da realizuje vannastavne aktivnosti učenika u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.

Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju muzičke i dramske grupe učenika, školskog lista, folklora i sportskih sekcija.

Škola je obavezna da za učenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije.

Profesionalna orijentacija učenika

Član 37.

Škola u saradnji sa ustanovama za profesionalnu orijentaciju pomaže roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i učenicima u izboru srednje škole i zanimanja, prema sklonostima i sposobnostima učenika i u tom cilju prati njihov razvoj i informiše ih o karakteru i uslovima rada pojedinih zanimanja.

Radi praćenja individualnih sklonosti učenika i pružanja pomoći učenicima i njihovim roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima u izboru srednje škole i zanimanja, škola formira tim za profesionalnu orijentaciju, u čijem sastavu su stručni saradnici i nastavnici.

Tim za profesionalnu orijentaciju realizuje program profesionalne orijentacije za učenike sedmog i osmog razreda.

Zdravstvena zaštita učenika u školi

Član 38.

Škola sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite učenika, u skladu sa zakonom.

Socijalna zaštita učenika u školi

Član 39.

Škola u saradnji sa nadležnim ustanovama brine o socijalnoj zaštiti, posebno učenika iz osetljivih društvenih grupa, na osnovu programa socijalne zaštite.

Ukoliko je potrebno škola organizuje prikupljanje sredstava za ove svrhe kroz akcije školskog sporta, volontiranja i drugih dobrotvornih akcija.

Zaštita životne sredine

Član 40.

Zaštita životne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na razvoj ekološke svesti, kao i očuvanje prirodnih resursa.

Očuvanje prirodnih resursa iz stava 1. ovog člana obuhvata i upoznavanje sa korišćenjem i racionalnom upotrebom tih resursa u oblasti energetike.

Škola doprinosi zaštiti životne sredine ostvarivanjem programa zaštite životne sredine – lokalnim ekološkim akcijama, zajedničkim aktivnostima škole, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinice lokalne samouprave u analizi stanja životne sredine i akcija za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom.

Program saradnje sa lokalnom samoupravom

Član 41.

Saradnja sa lokalnom samoupravom realizuje se na osnovu programa saradnje sa lokalnom samoupravom, koji čini deo školskog programa.

Škola prati i uključuje se u dešavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i zajedno sa njenim predstavnicima planira sadržaj i način saradnje, naročito o pitanjima od kojih zavisi razvitak škole.

Program saradnje sa porodicom

Član 42.

Škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja.

Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

Program saradnje sa porodicom obuhvata i organizaciju otvorenog dana škole svakog meseca, kada roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu.

Radi praćenja uspešnosti programa saradnje sa porodicom, škola, na kraju svakog polugodišta, organizuje anketiranje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, u pogledu njihovog zadovoljstva programom saradnje sa porodicom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodište.

Mišljenje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir u postupku vrednovanja kvaliteta rada škole.

Izleti, ekskurzije i nastava u prirodi

Član 43.

Škola može da planira i organizuje izlete, ekskurzije i nastavu u prirodi, na način i pod uslovima utvrđenim planom i programom nastave i učenja.

Program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi sastavni je deo školskog programa i godišnjeg plana rada škole.

Škole koje imaju odgovarajuće uslove, kao i ustanove koje su specijalizovane za ostvarivanje kvalitetnih programa za decu i učenike u funkciji aktivnog slobodnog vremena, sa posebnim usmerenjem na sportsko-rekreativne aktivnosti i koje imaju odgovarajuće uslove, mogu da budu centri za realizaciju nastave u prirodi, kao i za realizaciju aktivnosti učenika više škola (Centar dečjih odmarališta, Pionirski grad i druge odgovarajuće ustanove namenjene deci i učenicima).

 

 

Školska biblioteka

Član 44.

Školska biblioteka je mesto bibliotečko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti škole.

U školskoj biblioteci prikuplja se, obrađuje i učenicima, nastavnicima i stručnim saradnicima daje na korišćenje bibliotečko-informaciona građa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori.

Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.

Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života.

Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom.

Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.

Dečje i učeničke organizacije u školi

Član 45.

Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika, a može da se povezuje i sa organizacijama dece i učenika van škole (organizacija gorana, planinara, izviđača i sl.), u skladu sa zakonom.

Vođenje letopisa i predstavljanje rada škole

Član 46.

Škola je dužna da vodi letopis za svaku školsku godinu.

Letopis sadrži podatke o aktivnostima škole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada, kao i druge podatke od značaja za predstavljanje škole.

Škola letopis objavljuje na svojoj internet strani do 1. oktobra za prethodnu školsku godinu.

Škola je dužna da ima svoju internet stranu.

 

 

VI  ORGANI USTANOVE

 

Član 47.

Ustanova ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i opštim aktom.

 

Organ upravljanja

 

Član 48.

Organ upravljanja u školi jeste školski odbor.

Predsednik i članovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

 

Član 49.

Organ upravljanja ima devet članova uključujući i predsednika.

Organ upravljanja čine po tri predstavnika iz reda zaposlenih u ustanovi, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i tri predstavnika na predlog jedinice lokalne samouprave.

Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.

Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže nastavničko na zajedničkoj sednici, a iz reda roditelja – savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine članovi organa upravljanja – predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 30 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

U ustanovi u kojoj se u svim ili većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže tri predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja.

Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice:

1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnažno osuđeno za krivično delo: nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće; za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

2) koje bi moglo da zastupa interese više struktura (roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, zaposlenih u ustanovi, predstavnika jedinice lokalne samouprave), osim članova sindikata;

3) čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

4) koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove;

5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;

6) koje obavlja poslove sekretara ili pomoćnika direktora te ustanove;

7) u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloži kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa ovim zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazvanja i vaspitanja, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.

Ukoliko je predlog ovlašćenih predlagača za člana organa upravljanja iz reda zaposlenih u ustanovi i roditelja sproveden u skladu sa zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da usvoji njihov predlog.

Skupština jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o imenovanju organa upravljanja.

Izuzetno, organ upravljanja kome je istekao mandat nastavlja sa radom do imenovanja privremenog organa upravljanja.

Rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja konačno je u upravnom postupku.

 

Mandat organa upravljanja

 

Član 50.

Mandat organa upravljanja traje četiri godine.

Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije tri meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja, a predlog ovlašćenih predlagača dostavlja se skupštini jedinice lokalne samouprave najkasnije mesec dana pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.

Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana, kao i u slučaju da:

1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;

2) član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;

3) u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

4) se pokrene inicijativa za razrešenje člana organa upravljanja na predlog ovlašćenog predlagača, odnosno zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;

5) nastupi uslov iz člana 116. stav 9. Zakonom o osnovama sistema obrazvanja i vaspitanja.

Ispunjenost uslova iz stava 3. tač. 1)-3) i 5) ovog člana, utvrđuje prosvetni inspektor o čemu obaveštava nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti.

Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 6. ovog člana, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove najkasnije u roku od 15 dana.

Privremeni organ upravljanja

 

Član 51.

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako jedinica lokalne samouprave ne imenuje organ upravljanja do isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog organa upravljanja od strane jedinice lokalne samouprave.

Nadležnost organa upravljanja

 

Član 52.

 

Organ upravljanja ustanove:

1) donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;

2) donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

3) utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije;

4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;

5) usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;

6) raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove;

7) daje mišljenje i predlaže ministru izbor direktora ustanove;

8) zaključuje sa direktorom ustanove ugovor iz člana 124. stav 1. ovog zakona;

9) odlučuje o pravima i obavezama direktora ustanove;

10) donosi odluku o proširenju delatnosti ustanove;

11) razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

12) donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;

13) odlučuje po žalbi na rešenje direktora;

14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Sednicama organa upravljanja prisustvuje i učestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi, bez prava odlučivanja.

Sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.

Druge nadležnosti organa upravljanja (školskog odbora)

 

 

1. donosi odluku o proširenju delatnosti škole, uz saglasnost Ministarstva,
2. donosi odluku o statusnoj promeni ustanove, o promeni naziva ili sedišta ustanove, uz saglasnost osnivača, odnosno Ministarstva,
3. učestvuje u samovrednovanju ,
4. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora,
5. imenuje članove stručnog aktiva za razvojno planiranje,
6. odlučuje po žalbi na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog,
7. odlučuje po žalbi učenika, roditelja, odnosno zakonskog zastupnika na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

 

Savet roditelja 

Član 53.

 

Ustanova ima savet roditelja.

U Savet roditelja škole bira se po jedan predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika svakog odeljenja.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine u savetu roditelja srazmerno su zastupljeni roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici dece, odnosno učenika pripadnika nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje deca i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, član saveta roditelja je i predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece, odnosno učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Predstavnici saveta roditelja biraju se svake školske godine.

Savet roditelja:

1) predlaže predstavnike roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno učenika u organ upravljanja;

2) predlaže svog predstavnika u sve obavezne timove ustanove;

3) učestvuje u predlaganju izbornih sadržaja i u postupku izbora udžbenika;

4) razmatra predlog školskog programa, razvojnog plana, godišnjeg plana rada;

5) razmatra izveštaje o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i godišnjeg plana škole, spoljašnjem vrednovanju, samovrednovanju, završnom ispitu, rezultatima nacionalnog i međunarodnog testiranja i sprovođenje mera za obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

6) razmatra namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti ustanove;

7) predlaže organu upravljanja namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge i prikupljenih od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika;

8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu dece i učenika;

9) učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 108. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;

11) predlaže predstavnika i njegovog zamenika za opštinski savet roditelja;

12) razmatra i druga pitanja utvrđena statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru, stručnim organima ustanove i učeničkom parlamentu.

Način izbora saveta roditelja ustanove uređuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Način izbora Saveta roditelja

 

Član 54.

Mandat Saveta roditelja Ustanove, počev od školske 2018/2019. godine, traje 1 (jednu) školsku godinu, tako da se za svaku školsku godinu biraju predstavnici Saveta roditelja svakog odeljenja u Ustanovi.

Na roditeljskom sastanku odeljenja, svakog razred (I do VIII), kada se bira predstavnik roditelja odeljenja u Savet roditelja mora postojati većina od ukupnog broja roditelja učenika odeljenja (50%+1).

Predstavnik roditelja odeljenja u Savet roditelja je onaj kandidat koji dobije najveći broj glasova prisutnih roditelja tog odeljenja na sednici na kojoj se odlučuje.

U postupku izbora predstavnika roditelja učenika odeljenja u Savet roditelja Škole učesvuje razredni starešina tog odeljenja koji pomaže u postupku izbora predstavnika roditelja učenika odeljenja i o tome vodi zapisnik.

Razredni starešina dužan je da direktoru škole dostavi podatke o izboru predstavnika roditelja odeljenja u Savet rodtelja, posebno ime i prezime roditelja- predstavnika učenika odeljenja, prebivalište, broj telefona i td.

Izjašnjavanje na roditeljskom sastanku o predstavniku roditelja učenika odeljenja u Savet roditelja vrši se javnim izjašnjavanjem, dizanjem ruke „ZA“, „“ PROTIV“, „ UZDRŽAN“.

U postupku izbora  predstavnika roditelja učenika odeljenja izbor može da se vrši i kada se predloži samo jedan kandidat.

Kandidate za predstavnika učenika odeljenja u Savet roditelja može da predloži svaki roditelj učenika tog odeljenja.

Predsednik i zamenik Saveta roditelja bira se na sednici Saveta roditelja. Glasanje je javno i za predsednika i zamenika izabran je onaj kandidat koji dobije najveći broj glasova prisutnih članova Saveta roditelja. Svaki član Saveta roditelja ima pravo da predlaže predsednika, odnosno zamenika Saveta roditelja.

 

Druge nadležnosti Saveta roditelja

Savet roditelja:

 

• promoviše interese škole u zajednici na čijem području se nalazi škola,
• razmatra pitanja uspeha i vladanja učenika, odnosa učenika prema obavezama, školskog kalendara, ekskurzija učenika, uslova rada škole i druga pitanja utvrđena odlukom škole,
• predstavlja stavove roditelja učenika školskom odboru,
• podstiče angažovanje roditelja u radu škole,
• informiše školski odbor o svojim stavovima kada oceni da je to potrebno ili po zahtevu školskog odbora o svakom pitanju koje se odnosi na rad i upravljanje školom,
• učestvuje u izradi i realizaciji odgovarajućih projekata kojima se podstiče i unapređuje obrazovni rad u školi,
• pomaže u stvaranju kvalitetnih uslova za rad u nastavi, opremanju radionica, uređenju kabineta, obogaćivanju biblioteke, obogaćivanju sadržaja vannastavnih aktivnosti učenika,
• otklanja i ublažava uzroke koji ometaju razvoj učenika,
• radi na zaštiti i uređenju školske sredine,
• organizuje i sprovodi saradnju sa društvenom sredinom,
• sprovodi instruktorski rad u sekcijama, klubovima itd.,
• učestvuje u organizovanju i pripremanju školskih proslava, svečanosti, susreta, izložbi…,
• organizuje i učestvuje u akcijama solidarnosti,
• razmatra izveštaj o radu škole i daje odgovarajuće sugestije za poboljšanje rada škole,
• bira predstavnike roditelja u školskom odboru,
• daje mišljenje o predlogu godišnjeg plana i programa rada škole,
• učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta,
• razmatra prigovore roditelja i učenika u vezi sa vaspitno-obrazovnim radom i dr.

 

Predlaganje  predstavnika  roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno učenika u organ upravljan

 

Član 55.

Savet roditelja predlaže predstavnike roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno učenika u organ upravljanja (školski odbor), tajnim izjašnjavanjem.

Sednici mora prisustvovati većina od ukupnog broja članova Saveta roditelja (50%+1) da bi rad na sednici bio punovažan.

Za člana organa upravljanja izabrana-predložena su ona tri roditelja učenika koji dobiju najveći, odnosno najviše glasova prisutnih članova Saveta roditelja.

U postupku izbora i predlaganja predstavnika roditelja učenika u organ upravljanja mora biti predloženo minimum tri kandidata dok maksimalan broj nije ograničen.

Svaki član Saveta roditelja ima pravo da predloži kandidata za člana organa upravljanja ( školskog odbora).

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda roditelja učenika Škole ima sledeći tekst:

Savet roditelja OŠ“ Jošanica“ Lukare

Broj:

Datum:

Mesto:

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda roditelja učenika Škole.

Za članove Školskog odbora član Saveta roditelja predlaže iz reda roditelja učenika čiji je redni broj zaokružen.

1)         ______________________

2)         ______________________

3)         ______________________

4)         ______________________

5)         ……………………………………. itd.

Treba zaokružiti najviše tri redna broja ispred predloženih kandidata-roditelja.

Predsednik Saveta roditelja

_____________________

Listić na kome bude zaokruženo više od tri redna broja (četiri i više) neće se uzimati prilikom utvrđivanja koliko je koji predloženi kandidat dobio glasova, smatraće se nevažećim. Ako na listiću bude zaokruženo dva redna broja ili jedan redni broj takav listić smatraće se punovažnim i uzeće se u postupku utvrđivanja broja glasova za predložene kandidate. Listić na kome ne bude zaokružen ni jedan redni broja kandidata smatraće se nevažećim.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim rednim brojem kojim su predlagani na sednici Saveta roditelja.

Za člana organa upravljanja iz reda roditelja učenika predložena su ona tri roditelja učenika koji dobiju najveći, odnosno najviše glasova prisutnih članova Saveta roditelja.

Ako je jedan od predloženih kandidata dobio najveći broj glasova prisutnih članova a druga dva kandidata jednak najveći broj glasova u odnosu na druge kandidate, osim prvog koji je dobio najveći broj glasova, za članove organa upravljanja predloženi su kandidat sa najvećim brojem glasova u odnosu na sve kandidate i druga dva člana koja su dobila isti-najveći broj glasova u odnosu na ostale kandidate.

Ako tri predložena kandidata dobiju isti-najveći broj glasova prisutnih članova Saveta roditelja u odnosu na ostale kandidate za članove organa upravljanja predložena su ta tri roditelja učenika sa istim i najvećim brojem glasova u odnosu na ostale kandidate za članove organa upravljanja.

U ostalim slučajevima podjednakog broja glasova predloženih kandidata za članove organa upravljanja postupak glasanja se ponavlja dok se ne utvrdi koja su to tri kandidata dobila najveći broj glasova članova Saveta roditelja.

Postupak izbora i predlaganja članova organa upravljanja iz reda roditelja učenika sprovode predesednik Saveta roditelja, u odsustvu predsednika zamenik,  i sekretar škole koji vodi i zapisnik sa sednice Saveta roditelja. U slučaju njihove sprečenosti Savet roditelja imenuje komisiju koja će sprovesti postupak izbora i predlaganja članova organa upravljanja iz reda roditelja učenika.

Izveštaj o izboru, odnosno predloženim kandidatima za članove organa upravljanja potpisuju predsednik Saveta roditelja, zamenik ako je predsednik bio odsutan, sekretar škole ili, ako postupak sprovodi komisija, članovi komisije.

Izveštaj se dostavlja direktoru škole koji je u obavezi da izveštaj prosledi jedinici lokalne samouprave.

Na ostala pitanja vezana za rad i nadležnosti Saveta roditelja primeniti zakon.

Opštinski savet roditelja

 

Član 56.

Opštinski savet roditelja čine predstavnici saveta roditelja, svih ustanova sa područja opštine, odnosno gradske opštine (u daljem tekstu: opština). Predstavnici saveta roditelja biraju se svake školske godine.

Opštinski savet roditelja:

1) daje mišljenje, inicira akcije i predlaže mere za ostvarivanje prava deteta, unapređivanje obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece, odnosno učenika u opštini;

2) učestvuje u utvrđivanju opštinskih planova i programa koji su od značaja za ostvarivanje obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece;

3) prati i razmatra mogućnosti za unapređivanje jednakog pristupa, dostupnosti i mogućnosti obrazovanja i vaspitanja za decu, odnosno učenike; sprečavanja socijalne isključenosti dece odnosno učenika iz ugroženih i osetljivih grupa na teritoriji opštine;

4) pruža podršku savetu roditelja svih ustanova na teritoriji opštine u vezi sa pitanjima iz njihove nadležnosti;

5) zastupa interese dece i učenika opštine u situacijama koje su od značaja za unapređivanje njihovog obrazovanja, vaspitanja, bezbednosti i dobrobiti na teritoriji opštine;

6) sarađuje sa organizacijama koje deluju u oblasti obrazovanja i vaspitanja, zaštite zdravlja, socijalne zaštite, kulture, zaštite i unapređenja prava deteta i ljudskih prava;

7) obavlja i druge poslove u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem na teritoriji opštine.

Bliže uslove u vezi načina rada opštinskog saveta roditelja zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za poslove lokalne samouprave.

Direktor ustanove

 

Član 57.

Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove može da bude lice koje ispunjava uslove propisane članom 139. i članom 140. st. 1. i 2. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 140. st. 1. i 2. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za nastavnika te vrste škole i područja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Izuzetno, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 140. st. 1. i 2. ovog zakona, dužnost direktora osnovne škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 140. stav 3. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za nastavnika te vrste škole, dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Ispit za direktora ustanove može da polaže i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i dokaz o pohađanom propisanom programu obuke.

Lice koje položi ispit za direktora stiče dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora).

Izabrani direktor koji nema položen ispit za direktora, dužan je da ga položi u roku do dve godine od dana stupanja na dužnost.

Direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost, prestaje dužnost direktora.

Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za povredu zabrane iz čl. 110-113. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

Program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, način i postupak polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržinu i izgled obrasca licence za direktora, sadržaj i način vođenja registra izdatih licenci za direktora, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje ministar.

 

Izbor direktora Ustanove

 

Član 58.

Direktora ustanove imenuje ministar, na period od četiri godine.

Direktor ustanove bira se na osnovu konkursa.

 

Konkurs za izbor direktora raspisuje organ upravljanja ustanove.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najranije šest meseci, a najkasnije četiri meseca pre isteka mandata direktora.

Prijava na konkurs za izbor direktora, zajedno sa potrebnom dokumentacijom, dostavlja se ustanovi.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje, u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima.

Obavezne članove Komisije čine po jedan predstavnik iz reda nastavnika razredne nastave, nastavnika predmetne nastave i nenastavnog osoblja.

Mišljenje veća iz člana 123. stava 10. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima tajnim izjašnjavanjem.

Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.

Osim utvrđivanja ispunjenosti uslova za izbor direktora, Komisija ceni i dokaz o rezultatu stručno-pedagoškog nadzora u radu kandidata (izveštaj prosvetnog savetnika).

Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora ustanove, dužno je da dostavi rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu spoljašnjeg vrednovanja.

Komisija sačinjava izveštaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadrži dostavljenu dokumentaciju kandidata i potrebna mišljenja i dostavlja ih organu upravljanja u roku od osam dana od dana završetka postupka.

Organ upravljanja, na osnovu izveštaja, sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i predlog za izbor direktora, koje zajedno sa izveštajem Komisije, dostavlja ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja izveštaja Komisije.

Ministar u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije iz člana 123. stava 17. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vrši izbor direktora ustanove i donosi rešenje o njegovom imenovanju, o čemu ustanova obaveštava lica koja su se prijavila na konkurs.

Ukoliko ministar utvrdi da postupak konkursa za izbor direktora nije sproveden u skladu sa zakonom, odnosno da bi izbor bilo kog kandidata sa liste iz člana 123. stava 17. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mogao da dovede u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove, u roku od osam dana donosi rešenje o ponovnom raspisivanju konkursa za izbor direktora.

Rešenje ministra o imenovanju direktora konačno je u upravnom postupku.

Učesnik konkursa ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Komisija za izbor direktora

 

Član 59.

Školski odbor obrazuje Komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova (tri člana) i sprovodi postupak za izbor direktora i to:

1. obradu konkursne dokumentacije,
2. utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora,
3. obavlja intervju sa kandidatima, i
4. pribavlja mišljenje nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima.

Komisiju čine 3 (člana) i to obavezno po jedan predstavnik iz reda nastavnika razredne nastave, nastavnika predmetne nastave i nenastavnog osoblja.

Školski odbor imenuje predsednika Komisije, kao i zamenika predsednika Komisije i zamenike članova Komisije.

Zamenici predsednika i članova Komisije biraju se iz redova nastavnika razredne nastave, nastavnika predmetne nastave i nenastavnog osoblja.

Zamenik predsednika i zamenici članova Komisije učestvuju u radu Komisije u slučaju sprečenosti predsednika, odnosno članova.

Komisija radi u punom sastavu.

Na pitanja u vezi sa radom Komisije koja nisu uređena statutom shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu školskog odbora.

 

Nadležnosti komisije 

Član 60.

Komisija:

1) sastavlja tekst konkursa za izbor direktora i priprema ga za objavljivanje;

2) utvrđuje blagovremenost i potpunost prijava na konkurs;

3) odvaja neblagovremene i/ili nepotpune prijave;

4) utvrđuje koji učesnici konkursa ispunjavaju uslove za izbor;

5) ceni dokaz o rezultatu stručno-pedagoškog nadzora u radu kandidata (izveštaj prosvetnog savetnika),

6) obavlja intervju sa kandidatima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor direktora;

7) pribavlja mišljenje nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima;

8) sačinjava izveštaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadrži dostavljenu dokumentaciju kandidata i potrebna mišljenja i dostavlja ih školskom odboru u roku od osam dana od dana završetka postupka.

Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora ustanove, dužno je da dostavi rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu spoljašnjeg vrednovanja.

Konkurs

 

Član 61.

Konkurs za izbor direktora sadrži informaciju:

1) o nazivu i adresi škole;

2) o načinu podnošenja prijava na konkurs;

3) o uslovima za izbor;

4) o dokazima za ispunjenost uslova za izbor koje treba podneti;

5) o roku za podnošenje prijave na konkurs;

6) o licu kod kojeg učesnik konkursa može dobiti dodatne informacije o konkursu;

7) o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave neće biti uzete u razmatranje.

Rok za podnošenje prijave na konkurs je 8 dana i počinje da teče počev od dana objavljivanja konkursa.

Konkurs se objavljuje u listi „Poslovi“ ili drugom listu koji izlazi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 62.

Uz prijavu na konkurs učesnik treba da podnese dokaze o ispunjenosti uslova, koji su sastavni deo prijave, i to:

1) uverenje o državljanstvu Republike Srbije (original ili overena fotokopija, ne starije od 6 meseci);

2) izvod iz matične knjige rođenih (original ili overena fotokopija);

3) dokaz (diploma) da ima odgovarajuće obrazovanje propisano članom 140. st. 1. i 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (original ili overen prepis ili overena fotokopija);

4) uverenje o položenom stručnom ispitu, odnosno ispitu za licencu (original ili overen prepis ili overena fotokopija);

5) potvrdu o radnom stažu od najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, (original ili overena fotokopija);

6) radnu biografiju;

7) uverenje da kandidat nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje (ne starije od 6 meseci, original ili overena fotokopija);

8) dokaz da zna srpski jezik (stečeno srednje obrazovanje, više ili visoko obrazovanje na srpskom jeziku) ili da ima položen ispit iz srpskog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove;

9) dokaz da zna bosanski jezik (stečeno srednje obrazovanje, više ili visoko obrazovanje na bosanskom jeziku) ili da ima položen ispit iz bosanskog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove

10) dokaz o položenom ispitu za direktora ustanove (original ili overeni prepis ili overena fotokopija)-prijava koja ne bude sadržala uverenje o položenom ispitu za direktora ustanove neće se smatrati nepotpunom, a izabrani kandidat biće u obavezi da u zakonskom roku položi ispit); izabrani direktor koji nema položen ispit za direktora, dužan je da ga položi u roku do dve godine od dana stupanja na dužnost; direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od dve godine od dana stupanja na dužnost, prestaje dužnost direktora.

11) ukoliko se na konkurs prijavi lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora ustanove, dužno je da dostavi rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu spoljašnjeg vrednovanja.

Dokaz da imenovani direktor ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima pribavlja i dostavlja školi pre zaključena ugovora o međusobnim pravima i obavezama.

Član 63.

Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata pošti u obliku preporučene pošiljke.

Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadrži radnu biografiju i sve dokaze o ispunjenosti uslova za izbor čije se prilaganje zahteva konkursom, odnosno koji su sastavni deo prijave na konkurs.

Naknadno dostavljanje dokaza, posle isteka roka za podnošenje prijava utvrđenog konkursom,   neće se prihvatiti.

 

Status direktora 

Član 64.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se posebnim ugovorom o međusobnim pravima i obavezama, bez zasnivanja radnog odnosa.

Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme trajanja dva mandata i ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre imenovanja.

Ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajućih poslova, lice iz stava 3. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Vršilac dužnosti direktora

 

Član 65.

Vršioca dužnosti direktora imenuje ministar do izbora novog direktora u roku od osam dana od dana nastupanja razloga za imenovanje vršioca dužnosti direktora.

Za vršioca dužnosti direktora ustanove može da bude imenovano lice koje ispunjava propisane uslove za direktora ustanove, osim položenog ispita za direktora ustanove, i to do izbora direktora, a najduže šest meseci.

Nakon prestanka dužnosti, vršilac dužnosti direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre imenovanja.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.

 

Nadležnost i odgovornost direktora ustanove 

Član 66.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja.

Osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove, direktor:

1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;

2) je odgovoran za obezbeđivanje kvaliteta, samovrednovanje, stvaranje uslova za sprovođenje spoljašnjeg vrednovanja, ostvarivanje standarda postignuća i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

3) je odgovoran za ostvarivanje razvojnog plana ustanove;

4) odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;

5) sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;

6) pruža podršku u stvaranju ambijenta za ostvarivanje preduzetničkog obrazovanja i preduzetničkih aktivnosti učenika;

7) organizuje i vrši instruktivno-pedagoški uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

8) planira i prati stručno usavršavanje zaposlenih i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

9) je odgovoran za regularnost sprovođenja svih ispita u ustanovi u skladu sa propisima;

10) preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110-113. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

11) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i predloga prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;

12) je odgovoran za blagovremen i tačan unos i održavanje ažurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

13) obavezan je da blagovremeno informiše zaposlene, decu, učenike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, stručne organe i organe upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove u celini;

14) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja;

15) obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;

16) sarađuje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika ustanove i savetom roditelja;

17) podnosi izveštaj organu upravljanja, najmanje dva puta godišnje, o svom radu i radu ustanove;

18) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom;

19) donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa zakonom;

20) obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom;

21) sarađuje sa učenicima i učeničkim parlamentom;

22) odlučuje po žalbi na rešenje konkursne komisije za izbor kandidata za prijem u radni odnos;

23) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

U slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti direktora da obavlja dužnost, zamenjuje ga nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u ustanovi na osnovu ovlašćenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sa zakonom.

Druge nadležnosti direktora škole

Druge nadležnosti direktora škole su:

• Učestvuje u samovrednovanju ustanove;
• Podnosi Izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove nastavničkom veću, savetu roditelja, učeničkom parlamentu i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi;
• Odlučuje, u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom, o prigovoru na ocenu iz predmeta i vladanja;
• zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak, vodi ga i okončava rešenjem, Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110-112.
• Izriče meru ukor direktora;
• dužan je da u roku od tri dana od dana saznanja za povredu zabrane iz člana 112. stava 1. zakona preduzme odgovarajuće aktivnosti i mere u okviru nadležnosti ustanove.
• Donosi odluku o raspisivanju konkursa;
• Imenuje konkursnu komisiju;
• Zaključuje ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita;
• Utvrđuje zaposlenom status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom
• Pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi rešenje i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog;
• donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara;
• Obrazuje ispitnu komisiju;
• Obezbeđuje regularnost završnog ispita;
• Obezbedi uslove za ispitivanje i regularnost ispitivanja;
• Stara se i odgovoran je za blagovremen i tačan unos podataka i održavanje ažurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na način njihovog vođenja.

 

Član 67.

Izuzetno, direktor može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem ministra.

Instruktivno-pedagoški uvid u rad direktora koji obavlja poslove iz stava 1. ovog člana vrši savetnik – spoljni saradnik.

Prestanak dužnosti direktora

 

Član 68.

Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, navršavanjem 65 godina života i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi ministar.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine ministar pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.

Ministar razrešava direktora ustanove, ako je utvrđeno da:

1) ne ispunjava uslove iz člana 139. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

2) odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja ili ministra;

3) ustanova nije blagovremeno donela program obrazovanja i vaspitanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;

4) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece i učenika;

5) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 110-113. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

6) u ustanovi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;

7) u ustanovi se vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i drugom zakonu;

8) ne ispunjava uslove iz člana 122. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

9) ne postupa po preporuci, nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;

10) nije obezbedio uslove za inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor i spoljašnje vrednovanje;

11) je za vreme trajanja njegovog mandata škola dva puta uzastopno ocenjena najnižom ocenom za kvalitet rada;

12) ometa rad organa upravljanja i zaposlenih, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem, odnosno preduzimanjem drugih aktivnosti kojim utiče na zakonito postupanje organa upravljanja i zaposlenih;

13) nije obezbedio blagovremen i tačan unos i održavanje baze podataka ustanove u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete kao i kontrolu unetih podataka;

14) je u radni odnos primio lice ili angažovao lice van radnog odnosa suprotno zakonu, posebnom kolektivnom ugovoru i opštem aktu;

15) je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete;

16) je odgovaran za prekršaj iz ovog ili drugog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti, kao i drugim slučajevima, u skladu sa zakonom;

17) i u drugim slučajevima kada se utvrdi nezakonito postupanje.

Direktor je odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom.

Ministar rešenjem razrešava direktora u roku od 15 dana od dana saznanja, a najkasnije u roku od jedne godine od nastupanja uslova iz člana 128. stava 7. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Rešenje ministra kojim se direktor razrešava, konačno je u upravnom postupku.

 

Pomoćnik direktora 

Član 69.

Ustanova može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.

Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku školsku, odnosno radnu godinu.

Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa statutom ustanove.

Nakon prestanka dužnosti, pomoćnik direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao pre postavljenja.

Pomoćnik direktora može da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora

 

Poslovi pomoćnika direktora:

Pomoćnik direktora obavlja sledeće poslove:

– organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad škole;

– koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa škole;

– organizuje rad na urednom vođenju pedagoške i školske evidencije i arhivira iste;

– obezbeđuje zamenu časova;

– stara se o sprovođenju i poštovanju kućnog reda;

– pruža pomoć pripravnicima i organizuje pomoć nastavnicima, učeničkim organizacijama, učenicima i njihovim roditeljima;

– pomaže direktoru u instruktivno-pedagoškim poslovima;

– organizuje prikupljanje i obradu materijala za izveštaje iz oblasti nastave i vaspitanja;

– obavlja i druge poslove po nalogu direktora.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

VII  SRUČNI ORGANI, AKTIVI, TIMOVI  I  PEDAGOŠKI  KOLEGIJUM USTANOVE

Član 70.

Stručni organi ustanove jesu: Nastavničko veće, Odeljenjsko veće, Stručno veće za razrednu nastavu, Stručno veće za oblasti predmeta, Stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici.

Odeljenjsko veće u školi čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju i odeljenjski starešina i kada izvodi nastavu u tom odeljenju.

Stručno veće za razrednu nastavu čine svi nastavnici koji ostvaruju nastavu u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja.

Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće.

U Ustanovi direktor obrazuje sledeće timove:

1) Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku;

2) Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

3) Tim za samovrednovanje;

4) Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove;

5) Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva;

6) Tim za profesionalni razvoj;

7) Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja;

8) Tim za stručno usavršavanje;

9) Tim za izradu letopisa;

10) Tim za novopridošle učenike i nastavnike;

11) Tim za izradu i razvoj godišnjeg plana rada;

12) i druge timove u skladu sa zakonom.

Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.

Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća i stručnih aktiva, koordinatori stručnih timova i stručni saradnici.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i daje mišljenje u vezi sa poslovima direktora iz člana 126. stav 4. tač. 1)-3) i tač. 5)-7) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Nastavničkim većem i pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor odnosno pomoćnik direktora, a odeljenjskim većem odeljenjski starešina.

Sednicama stručnih organa škole mogu da prisustvuju predstavnici učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

 

Nadležnost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma

 

Član 71.

Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum:

1. staraju se o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove;
2. prate ostvarivanje školskog programa;
3. staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća;
4. razvoja kompetencija; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
5. prate i utvrđuju rezultate rada učenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa decom, učenicima i odraslima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Odeljenjski starešina ima:

1. organizaciono-rukovodeću i pedagoško-instruktivnu ulogu u radu sa učenicima odeljenja kojima je odeljenjski starešina, u saradnji sa njihovim roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaciju.

Nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma

 

Nastavničko veće

Član 72.

Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće na zajedničkoj sednici.

Nastavničko veće daje mišljenje o prijavljenim kandidatima u postupku izbora direktora Ustanove.

Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje Nastavničko veće.

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici.

Član 73.

Nastavničko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, shodno zakonu, obavlja posebno sledeće poslove:

• 1. stara se o ostvarivanju zadataka obrazovanja i vaspitanja;
  2. daje mišljenje o organizovanju predmetne nastave za učenike prvog ciklusa;
  3. analizuje izvršavanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u Školi;
  4. planira i organizuje oblike vannastavnih aktivnosti učenika;
  5. predlaže podelu razreda na odeljenja i broj učenika u odeljenjima;
  6. sarađuje sa roditeljima učenika i pruža im stručnu pomoć u cilju jedinstvenog vaspitnog delovanja porodice i Škole.
  7. priprema kalendar takmičenja učenika i obezbeđuje uslove za njihovo pripremanje;
  8. vrši nadzor nad radom drugih stručnih organa Škole;
  9. razmatra izveštaje direktora, odeljenskih starešina i drugih stručnih organa, timova i drugo;
  10. daje mišljenja i predloge o pitanjima iz nadležnosti stručnih organa Škole;
  11. donosi odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika;
  12. izriče učenicima vaspitno-disciplinsku meru „ ukor nastavničkog veća“;
  13. donosi odluku o premeštanju učenika koji je učinio povredu zabrane u drugu školu.
  14. imenuje članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa;
  15. predlaže članove Školskog odbora iz reda zaposlenih;
  16. predlaže članove stručnog aktiva za razvojno planiranje iz redova nastavnika i stručnih saradnika;
  17. daje mišljenje Školskom odboru u postupku izbora direktora Škole;
  18. donosi odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja,  na osnovu predloga lekara.
  19. utvrđuje ispunjenost uslova za brže napredovanje učenika;
  20.  druge poslove u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima,  i Statutom škole.

Član 74.

Za svoj rad Nastavničko veće odgovara direktoru Škole.

Način rada Nastavničkog veća

 

Član 75.

Nastavničko veće radi na sednicama koje se održavaju u Školi, sednice saziva direktor.

Radom Nastavničkog veća predsedava direktor, bez prava odlučivanja.

Sednice Nastavničkog veća su javne.

Sednici Nastavničkog veća mogu da prisustvuju i druga lica, po odobrenju direktora.

Član 76.

U obavljanju poslova predsedavanja radom Nastavničkog veća direktor:

1. obavlja poslove pripremanja sednice,
2. saziva sednice Nastavničkog veća,
3. utvrđuje ispunjenost uslova za održavanje sednice i otvara sednicu Nastavničkog veća,
4. predlaže usvajanje dnevnog reda,
5. donosi odluku o odlaganju ili prekidanju sednice,
6. predlaže donošenje odluka, zaključaka, zauzimanje stavova, davanje mišljenja i slično,
7. utvrđuje da je odluka, mišljenje, zaključak i sl. doneta,
8. daje i oduzima reč i stara se o nesmetanom odvijanju toka sednice,
9. preduzima mere za izvršavanje odluka Nastavničkog veća,
10. preduzima mere u slučaju narušavanja reda na sednici,
11. preduzima mere za izvršavanje odluka Nastavničkog veća,
12. zaključuje sednicu,
13. obavlja i druge poslove u vezi sa rukovođenjem sednicom, u skladu sa zakonom i Statutom škole.

Član 77.

Sednica Nastavničkog veća može da se održi ako je prisutno više od polovine (50%+1) od ukupnog broja nastavnika i stručnih saradnika koji su u radnom odnosu u Školi na neodređeno i na određeno radno vreme.

Član 78.

Sednica Nastavničkog veća saziva se isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli, najmanje 3 dana pre dana održavanja sednice.

Rok iz stava 1. ovog člana ne mora se poštovati ako za to postoje važni razlozi, koji treba da budu navedeni u obaveštenju o sazivanju sednice.

Obaveštenje o sazivanju sednice treba da sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice, kao i predlog dnevnog reda.

Sednice Nastavničkog veća sazivaju se po potrebi, a obavezno na kraju tromesečja, na kraju prvog i drugog polugodišta, kao i na početku i pred kraj školske godine.

Direktor je dužan da zakaže sednicu i na zahtev najmanje trećine članova Nastavničkog veća, kao i na zahtev Školskog odbora, Saveta roditelja ili Učeničkog parlamenta.

Član 79.

Direktor otvara sednicu pošto utvrdi da je prisutno više od polovine članova Nastavničkog veća.

Član 80.

Posle otvaranja sednice direktor poziva članove Nastavničkog veća da predlože ili dopune predlog dnevnog reda i o njihovim predlozima će se posebno glasati.

Posle utvrđivanja konačnog predloga dnevnog reda, donosi se odluka o usvajanju dnevnog reda.

 

Član 81.

Posle usvajanja dnevnog reda, direktor otvara diskusiju po svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.

Član 82.

Pravo da učestvuju u diskusiji imaju direktor i svi članovi Nastavničkog veća.

Pravo da učestvuju u diskusiji, po odobrenju direktora, imaju i druga lica koja su pozvana na sednicu.

Diskutanti su obavezni da prilikom diskusije raspravljaju, po pravilu, samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.

Član 83.

Pored pitanja u vezi sa tačkama dnevnog reda, diskutant može da govori i o povredi odredaba Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća.

Član 84.

Diskusije treba da budu što kraće i jasnije.

Diskutant ima pravo da u diskusiji izrazi svoje mišljenje, stav, uverenje, ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.

Član 85.

Nastavničko veće može odlučiti da se ograniči broj diskusija jednog diskutanta po jednoj tački dnevnog reda i/ili da se ograniči trajanje diskusije.

Član 86.

Svaki diskutant ima pravo na repliku, ako je u nečijoj diskusiji pomenut, a smatra da tvrdnje u toj diskusiji treba ispraviti ili dopuniti.

Replika može trajati najviše pet minuta.

Član 87.

Direktor daje i oduzima reč diskutantima, vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a posle diskusije predlaže donošenje odluke po toj tački.

Član 88.

O održavanju reda na sednici stara se direktor.

Član 89.

Direktor će opomenuti člana Nastavničkog veća ili drugo prisutno lice koje i posle oduzimanja reči nastavlja da govori, kao i lice koje se nepristojno ponaša ili na drugi način ometa rad na sednici.

Član 90.

Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad na sednici, na predlog direktora ili člana Nastavničkog veća Nastavničko veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.

Lice na koje se odluka o udaljenju odnosi obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava.

Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu na kojoj je izrečena.

Član 91.

Ako se merama iz člana 89. i 90. Statuta ne može održati red na sednici, direktor će doneti odluku da se sednica prekine i utvrdi vreme njenog nastavka.

Istu odluku direktor će doneti i ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov za njeno održavanje.

Član 92.

Ako na sednici Nastavničkog veća ne dođe dovoljan broj nastavnika i stručnih saradnika, direktor će doneti odluku o odlaganju sednice i istovremeno u okviru roka od 3 dana utvrđuje dan kada će se sednica održati, s tim ili dopunjenim dnevnim redom.

Istu odluku direktor će doneti i ako nije ispunjen neki drugi uslov za održavanje sednice.

Odlučivanje Nastavničkog veća

Član 93.

Nastavničko veće donosi, i to:

1 ) odluke po tačkama dnevnog reda,

2 ) zaključke,

3) stavove, mišljenja i drugo, u skladu sa zakonom.

Član 94.

Odluka po tački dnevnog reda treba da sadrži:

1 ) jasan i potpun odgovor na pitanje koje sadrži tačka dnevnog reda po kojoj je doneta;

2 ) ime i prezime, odnosno funkcija lica odgovornog za izvršenje odluke;

3 ) način izvršenja odluke;

4 ) rok za izvršenje odluke;

5 ) način praćenja izvršenja odluke.

Član 95.

Ako iz bilo kog razloga nisu ispunjene sve predpostavke za donošenje odluke po nekoj tački dnevnog reda, direktor će predložiti da se donošenje odluke po toj tački dnevnog reda odloži za neku od sledećih sednica.

Član 96.

Kada odlučuje o proceduralnim pitanjima, a ne donosi odluku po tački dnevnog reda, Nastavničko veće donosi zaključke.

Zaključak ima iste sastavne delove kao i odluka po tački dnevnog reda.

Član 97.

Nastavničko veće donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova, na sednici na kojoj se odlučuje, pri čemu se ne računaju nastavnici angažovani po osnovu ugovora o izvođenju nastave.

Nastavničko veće može donostiti, po pitanju određenih odluka ili zaključaka, odluke i zaključke, stavove, mišljenja, većinom glasova, na način, kako to bude propisano ovim Statutom, a koja je drugačija od propisane većine u članu 97. stava 1 ovog Statuta.

Odluka se donosi na predlog direktora.

Član 98.

Član Nastavničkog veća može glasati za ili protiv donošenja odluke, a može ostati i uzdržan.

Posle glasanja direktor prebrojavanjem glasova utvrđuje da li je odluka doneta.

Član 99.

Odluke se, po pravilu, donose glasanjem o jednom predlogu direktora.

Ako se u toku diskusije po nekoj tački dnevnog reda uobliči više predloga, direktor će sve predloge staviti na glasanje, redom kojim su izloženi. Usvojen je onaj predlog koji dobije većinu od ukupnog broja prisutnih članova na sednici Nastavničkog veća.

Član 100.

Odluke se, po pravilu, donose javnim glasanjem, podizanjem ruke na poziv direktora.

Odluke se, posebno, donose tajnim glasanjem kada o tome odlući Nastavničko veće shodno odredbama Statutu, ili je to propisano zakonom.

Da bi se o određenom pitanju pristupilo tanjom izjašnjavanju za takvo izjašnjavanje porebno je da Nastavničko veće donese odluku većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova Nastavničkog veća na sednici.

Ako nema potrebne većine glasanje će biti javno.

Članove Školskog odbora (organa upravljanja) iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće, na zajedničkoj sednici, tajnim izjašnjavanjem.

Mišljenje o prijavjenim kandidatima u postupku izbora direktora škole daje se na posebnoj sednici Nastavničkog veća kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima tajnim izjašnjavanjem.

Predlog članova Školskog odbora ima pravo da podnese svaki član Nastavničkog veća, shodno zakonu.

Pribavljanje (Davanje) mišljenja o prijavjenim kandidatima u postupku izbora direktora škole od strane Nastavničkog veća

Član 101.

Za tajno glasanje koriste se glasački listići koji su overeni malim pečatom škole i potpisani od strane direktora škole.

Glasački listić za davanje mišljenja o kandidatu za direktora ima sledeći tekst:

Nastavničko veće OŠ“ Jošanica“ Lukare

Broj:

Datum:

Mesto:

Glasački listić za pribavljanje (davanje) mišljenja Nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima u postupku izbora direktora škole, po konkursu raspisanim-oglašenim u  listu _______________________, broj _________, od ____________ 20_. godine.

Pozitivno mišljenje član Nastavničkog veća, odnosno zaposleni sa pravom glasa, daje za kandidata čiji je redni broj zaokružen:

1) _______________________

2)_______________________

3)_______________________…… i td.

Treba zaokružiti samo jedan redni broj ispred kandidata.

Direktor škole,

__________________

Ako je na jednom glasačkom listiću zaokruženo dva ili više redna broja ispred imena prijavljenih kandidata glasački listić biće nevažeći. Ako na glasačkom listiću ne bude zaokružen ni jedan broj ispred imena kandidata i takav glasački listić biće nevažeći.

Član 102.

Prijavljeni kandidati se u glasački listić upisuju onim redom kojim su dati u informaciji Komisije za izbor direktora (Komisija).

Član 103.

Postupak izjašnjavanja, pribavljanja mišljenja Nastavničkog veća, odnosno glasanje sprovodi Komisija,  koju imenuje Školski odbor.

Sednicom Nastavničkog veća predsedava direktor škole.

Komisija pre glasanja prebrojava glasačke lističe i deli ih članovima Nastavničkog veća, odnosno zaposlenima sa pravom glasa.

Članovi Nastavničkog veća glasaju zaokruživanjem hemijskom olovkom rednog broja ispred imena i prezimena prijavljenog kandidata za kojeg se daje pozitivno mišljenje, iza paravana ubacivanjem listića u glasačku kutiju.

Odmah posle glasanja, Komisija javno prebrojava glasove i objavljuje rezultat glasanja.

Komisija sačinjava izveštaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadrži dostavljenu dokumentaciju kandidata i potrebna mišljenja i dostavlja ih organu upravljanja u roku od osam dana od dana završetka postupka.

Član 104.

Pozitivno mišljenje je dato za kandidata koji je dobio najveći broj glasova od broja prisutnih članova Nastavničkog veća na sednici, odnosno najveći broj glasova od broja prisutnih sa pravom glasa.

U slučaju da dva ili više kandidata imaju jednak najveći broj glasova, Školskom odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate.

Davanje predloga za imenovanje članova školskog odbora iz reda zaposlenih

 

Član 105.

Članove Školskog odbora (organa upravljanja) iz reda zaposlenih predlaže Nastavničko veće, na zajedničkoj sednici, tajnim izjašnjavanjem.

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi ima sledeći tekst:

Nastavničko veće OŠ“ Jošanica“ Lukare

Broj:

Datum:

Mesto:

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi.

Za članove Školskog odbora član Nastavničkog veća, odnosno zaposleni sa pravom glasa, predlaže zaposlene čiji je redni broj zaokružen.

1)            ______________________

2)            ______________________

3)            ______________________

4)            ……………………………………..itd.

Treba zaokružiti najviše tri redna broja ispred predloženih kandidata-zaposlenih.

Direktor škole

________________

Listić na kome bude zaokruženo više od tri redna broja (četiri i više) neće se uzimati prilikom utvrđivanja koliko je koji predloženi kandidat dobio glasova, smatraće se nevažećim. Ako na listiću bude zaokruženo dva redna broja ili jedan redni broj takav listić smatraće se punovažnim i uzeće se u postupku utvrđivanja broja glasova za predložene kandidate. Listić na kome ne bude zaokružen ni jedan redni broja kandidata smatraće se nevažećim.

Član 106.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim rednim brojem kojim su predlagani na sednici Nastavničkog veća.

Postupak predlaganja članova Školskog odbora iz reda zaposlenih sprovodi Komisija koju imenuje Nastavničko veće na sednici na kojoj se predlažu članovi Školskog odbora. Komisija ima tri člana iz reda zaposlenih od kojih je jedan predsednik. Predsednika Komisije bira Nastavničko veće na istoj sednici. Sednicom Nastavničkog veća na kojoj se predlažu članovi Školskog odbora iz reda zaposlenih predsedava direktor škole. Komisiji u radu pomaže sekretar škole.

Član 107.

Na ostala pitanja postupka tajnog glasanja o predlogu za članove Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi shodno se primenjuju pravila o tajnom glasanju za davanje mišljenja Nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima u postupku izbora direktora škole, osim pravila o postupanju u slučaju jednakog broja glasova dva ili više kandidata.

Za člana Školskog odbora (organa upravljanja) iz reda zaposlenih predložena su ona tri kandidata koji dobiju najveći, odnosno najviše  glasova prisutnih članova Nastavničkog veća, odnosno zaposlenih sa pravom glasa u odnosu na ostale kandidate po broju dobijenih glasova (četvrti, peti itd),  na sednici na kojoj se odlučuje- predlaže.

Ako je jedan od predloženih kandidata dobio najveći broj glasova a druga dva kandidata jednak najveći broj glasova u odnosu na druge kandidate, osim prvog koji je dobio najveći broj glasova, za članove organa upravljanja predloženi su kandidat sa najvećim brojem glasova u odnosu na sve kandidate i druga dva člana koja su dobila isti-najveći broj glasova u odnosu na ostale kandidate.

Ako tri predložena kandidata dobiju isti-najveći broj glasova članova Nastavničkog veća, odnosno zaposlenih sa pravom glasa, u odnosu na ostale kandidate za članove organa upravljanja predložena su ta tri zaposlena sa istim i najvećim brojem glasova u odnosu na ostale kandidate za članove organa upravljanja (Školskog odbora)

U slučaju jednakog broja glasova trećeg, četvrtog kandidata i dalje, u odnosu na ostale kandidate, osim prva dva kandidata koji su dobili najviše glasova u odnosu na trećeg i dalje,  koji onemogućava utvrđivanje predloga, glasanje će se ponavljati sve dok  na osnovu rezultata glasanja ne bude bilo moguće utvrditi predlog trećeg člana Školskog odbora.

Član 108.

Odluku, ili informacija sa sednice, Nastavničkog veća kojom je utvrđen predlog članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi bez odlaganja se dostavlja jedinici lokalne smouprave, radi blagovremenog imenovanja članova Školskog odbora. Odluku ili informaciju o predlogu članova Školskog odbora potpisuju članovi Komisije, zapisničar i direktor škole.

Član 109.

O toku sednice Nastavničkog veća vodi se zapisnik.

Zapisničara određuje direktor škole iz reda članova Nastavničkog veća, za svaku školsku godinu ili po dogovoru.

Član 110.

Zapisnik se vodi u svesci zapisnika, za čije čuvanje je odgovoran zapisničar.

Kada se sveska zapisnika potroši, odnosno ispuni, trajno se čuva u arhivi Škole.

Član 111.

Zapisnik potpisuju direktor i zapisničar.

Član 112.

Prva tačka dnevnog reda svake sednice Nastavničkog veća je usvajanje zapisnika sa prethodne sednice.

Odluka kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice može sadržati ispravke i dopune koje treba uneti u taj zapisnik.

Član 113.

Zapisnik sadrži podatke o:

1)         danu, času i mestu održavanja sednice,

2)         broj prisutnih članova,

3)         dnevnom redu,

4)         podatke o odlaganju ili prekidu sednice,

5)         diskutantima i diskusijama (u sažetom obliku),

6)         izjave koje su unete na insistiranje pojedinih diskutanata,

7)         izdvojena mišljenja članova Nastavničkog veća povodom odluka pojedinim tačkama dnevnog reda,

8)         donetim aktima,

9)         merama koje su izrečene u cilju održavanja reda na sednicama i o licima kojima su izrečene,

10)       donetim odlukama ili zaključcima,

11)       drugim značajnim pitanjima u vezi sa sednicom.

Član 114.

Direktor odlučuje o tome šta će se uneti u zapisnik i zapisničaru diktira tekst koji treba uneti.

Na zahtev člana Nastavničkog veća u zapisnik se unosi i sadržaj koji inače ne bi uneo u zapisnik, pod uslovom da je to u vezi sa nekom tačkom dnevnog reda.

Član 115.

Izvod iz zapisnika objavljuje se na oglasnoj tabli Škole u roku od 7 dana od dana održavanja sednice.

Odeljenjsko veće 

Član 116.

 

Odeljenjsko veće u školi čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju i odeljenjski starešina i kada izvodi nastavu u tom odeljenju.

 

Odeljenjsko veće:

1. analizira rezultate rada nastavnika;
2. analizira uspeh i vladanje učenika na kraju tromesečja, polugodišta i na kraju školske godine;
3. predlaže raspodelu odeljenja na nastavnike;
4. utvrđuje raspored pismenih zadataka;
5. usklađuje rad nastavnika u odeljenju;
6. usklađuje rad učenika u odeljenju;
7. na osnovu praćenja i vrednovanja tokom nastavne godine zaključnu ocenu iz nastavnog predmeta utvrđuje odeljenjsko veće koje čine nastavnici koji predaju učeniku na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine.
8. učenik drugog i trećeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog polugodišta ima nedovoljne ocene prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog veća;
9. pohvaljuje učenike;
10. predlaže dodeljivanje pohvale „ Učenik generacije“i nagrađivanje učenika;
11. izriče učenicima  meru (ukor odeljenskog veća);
12. na predlog predmetnog nastavnika, bira učenike koji će učestvovati na tekmičenjima;
13. na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje učenike za koje treba organizovati dodatnu i dopunsku nastavu;
14. predlaže plan stručnog usavršavanja nastavnika, program ekskurzija, nastave u prirodi i kalendar takmičenja, i
15. druge poslove u skladu sa zakonom.

Odeljenjskim većem predsedava i rukovodi odeljenjski starešina.

U slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine sednicu saziva direktor ili pomoćnik direktora Škole, bez prava odlučivanja.

Na ostala pitanja u vezi sa radom odeljenskog veća shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća.

Za svoj rad Odeljensko veće odgovara Nastavničkom veću.

Odeljenjski starešina

Član 117.

Odeljenjski starešina ima organizaciono-rukovodeću i pedagoško-instruktivnu ulogu u radu sa učenicima odeljenja kojima je odeljenjski starešina, u saradnji sa njihovim roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaciju.

Svako odeljenje ima odeljenskog starešinu.

Odeljenjski starešina odeljenja od I do IV razreda jeste nastavnik razredne nastave koji izvodi nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenjski staešina, koga imenuje direktor škole pre početka školske godine. Odeljenjskog starešinu odeljenja od V do VIII razreda pre početka svake školske godine određuje direktor škole iz reda nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenjski starešina.

Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:

• izrađuje godišnji i mesečni plan rada;
• pronalazi najpogodnije oblike vaspitnog rada sa ciljem formiranja odeljenjskog kolektiva i unapređivanja odnosa u njemu;
• redovno prati pohađanje nastave, učenje i vladanje učenika iz odeljenja;
• odobrava učenicima odsustvovanje sa nastave i odlučuje o opravdanosti njihovog odsustvovanja;
• upoznaje učenike sa odredbama opštih akata Škole koje se odnose na učenike i daje učenicima druge informacije koje su u vezi sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima.
• ostvaruje uvid u porodične, socijalne, materijalne i druge uslove života učenika;
• redovno drži roditeljske sastanke i na druge načine sarađuje sa roditeljima učenika;
• redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju, a posebno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene;
• pohvaljuje učenike;
• predlaže dodeljivanje pohvala i nagrada učenicima;
• izriče vaspitne mere „ opomena odeljenskog starešine“ i „ ukor odeljenskog starešine“;
• sarađuje sa direktorom, pomoćnikom direktora i ostalim zaposlenim u Školi radi obavljanja svojih poslova;
• vodi školsku evidenciju;
• obavlja i druge administrativne poslove koji se odnose na odeljenje.
• stara se o zaštiti prava učenika i učestvuje u postupku odlučivanja o njihovim obavezama i odgovornostima;
• saziva sednice odeljenskog veća i rukovodi njegovim radom;
• predlaže odeljenjskom veću ocenu iz vladanja učenika;
• pruža blagovremena obaveštenja organima škole o nepohađanju nastave od strane učenika odeljenja i razlozima za to;
• učestvuje u radu stručnih timova po odluci direktora škole;
• izdaje potvrde učenicima za ostvarivanja određenog prava;
• prikuplja đački dinar na osnovu odluka organa Škole;
• i druge poslove u skladu sa zakonom, statutom škole i drugim podzakonskim aktima i nalogom direktora škole.

Stručno veće za razrednu nastavu

 

Član 118.

Stručno veće za razrednu nastavu čine svi nastavnici koji ostvaruju nastavu u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja.

Stručno veće za oblasti predmeta

Član 119.

Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

STRUČNI AKTIVI I TIMOVI

Stručni aktiv za razvojno planiranje

Član 120.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.

Stručni aktiv za razvojno planiranje obavlja posebno sledeće poslove:

1. dinosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2. izrađuje predlog Razvojnog plana Škole;
3. izrađuje projekte koji su u vezi sa razvojnim planom Škole;
4. prati realizaciju razvojnog plana Škole;
5. izrađuje izveštaj o realizaciji razvojnog plana (akcionog plana) za tekuću školsku godinu i dostavlja ga direktoru, nastavničkom veću i školskom odboru na usvajanje, najkasnije do 25.avgusta tekuće školske godine, kao i program/plan rada za sledseću školsku godinu;
6. druge poslove po nalogu direktora škole.

Sednice stručnog aktiva za razvojno planiranje saziva i njima rukovodi koordinator, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog aktiva, na prvoj sednici.

Za svoj rad odgovara direktoru i školskom odboru.

Stručni aktiv radi u sednicama.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Stručni aktiv odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator stručnog aktiva prati ostvarivanje programa/plana rada i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Na ostala pitanja u vezi sa radom stručnog aktiva za razvojno planiranje shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuje način rada i odlučivanja Nastavničkog veća.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa

Član 121.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika.

Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje Nastavničko veće.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa obavlja poslove/zadatke:

1 ) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovom radu;

2 ) izrađuje nacrt/predlog školskog programa, kao i izmene i dopune;

3 ) izrađuje projekte koji su u vezi sa školskim programom;

4 ) prati realizaciju školskog programa i sačinjava izveštaj o ostvarivanju školskog programa najkasnije do 25. avgusta tekuće školske godine, kao i program/plan rada za sledeću školsku godinu, koje dostavlja direktoru i Nastavničkom veću na usvajanje.

Sednice stručnog aktiva za razvoj školskog programa saziva i njime rukovodi koordinator, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova biraju članovi tog organa na prvoj sednici.

Za svoj rad odgovara Nastavničkom veću.

Stručni aktiv radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.

Stručni aktiv odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator stručnog aktiva  prati ostvarivanje programa/plana rada i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Timovi

Član 122.

U Školi se obrazuju sledeći Timovi:

1. Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku

Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno lični pratilac učenika, na predlog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Zadaci, poslovi i uloga:

• Unapredjivanje kvaliteta rada u školi- donošenje plana IO,
• Organizacija aktivnosti, koordinacija i evaluacija aktivnosti IO,
• Identifikovanje dece koji teže napreduju, dece iz osetljivih grupa i drugih učenika kojim treba dodatna podrška,
• Formiranje timova za dodatnu podršku za svako dete,
• Izrada, sprovodjenje i evaluacija IOP-a,
• Učešće u radu Pedagoškog kolegijuma i informisanje o planu aktivnosti i IOP 7. Osmišljava antidiskriminacione mere,
• Vodjenje evidencije o radu tima, evidencije o učenicima,
• Osmišljava participaciju roditelja,
• Pružanje podrške nastavnicima i podsticanje saradnje medju članovima tima za svako dete,
• Prikupljanje i razmena primera dobre prakse,
• Saradnja sa interresornom komisijom, roditeljima i drugim institucijama,
• Brine o nastavničkim kompetencijama (podsticanje stručnog usavršavanja),
• Osmišljava mere za sprovodjenje IOP-a,
• Obezbeđuju podsticajnu atmosferu,
• Osmišljavaju antidiskriminacione mere,
• Osmišljavaju participaciju roditelja,
• Brinu o saradnji roditelja i nastavnika,
• I druge zadatke i poslove po nalogu direktora škoe u skladu sa zakonom o opštim i pojedinačnim aktom.

Izveštaj o radu Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku dostavlja se direktoru škole najkasnije zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, kao i program/ plan rada za sledeću školsku godinu.

Sednice stručnog Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole.

Za svoj rad Tim za inkluzivno obrazovanje i pružanje dodatne podrške učeniku odgovara direktoru i Nastavničkom veću

Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

2. Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

 

 

Zadaci tima za zaštitu jesu, naročito, da:

1. priprema program zaštite;
2. informiše decu i učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od tima za zaštitu;
3. učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija potrebnih za prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4. predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5. uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
6. prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu dece i učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
7. sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi sveobuhvatne zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
8. vodi i čuva dokumentaciju;
9. izveštava stručna tela i organe upravljanja.

Odeljenjske starešine, stručni saradnici, direktor u obavezi su da vode evidenciju o pojavama nasilja.

Tim za zaštitu dece prikuplja dokumentaciju o slučajevima nasilja koji zahtevaju njegovo uključivanje. Dokumentacija se čuva na sigurnom mestu kako bi se obezbedila povreljivost podataka.

Tim za zaštitu obavlja posebno sledeće poslove:

1. Donosi program rada i podnosi izveštaj o njegovoj realizaciji;
2. Učestvuje u izradi akata koji se odnose na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu zaštita);
3. Izrađuje projekte koji su u vezi sa zaštitom;
4. Prati realizaciju odredaba Statuta i drugih opštih akata čija je primena važna za zaštitu;
5. Sastaje se jednom sedmično radi razmatranja stanja zaštite u prethodnoj sedmici;
6. Preduzima mere koje su u vezi sa zaštitom, po prijavi zaposlenih u Školi, učenika, roditelja učenika ili trećeg lica, ili po sopstvenoj inicijativi;
7. Sarađuje sa organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadležnosti.

Tim izrađuje izveštaj o radu i dostavlja ga direktoru škole najkasnije zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, na usvajanje od strane nadležnog organa škole, kao i program/plan rada za sledeću školsku godinu.

Članove Tima imenuje direktor škole.

Sednice Tima saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole.

Tim radu u sednicima. O toku sednice vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator prati ostvarivanje plana rada Tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

Na ostala pitanja u vezi sa radom Tima shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuje način rada i odlučivanja Nastavničkog veća.

1. Tim za samovrednovanje

Samovrednovanje organizuje i koordinira Tim za samovrednovanje, čije članove imenuje direktor ustanove na period od godinu dana.

Tim za samovrednovanje ima najmanje pet članova, i to: predstavnika stručnih organa, saveta roditelja, učeničkog parlamenta i organa upravljanja ustanove.

Rukovodioca Tima za samovrednovanje biraju članovi Tima iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje učestvuje i direktor ustanove.

Tim za samovrednovanje obezbeđuje uslove za sprovođenje samovrednovanja.

Godišnji plan samovrednovanja priprema Tim za samovrednovanje.

Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili više oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviđene aktivnosti, vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja.

Nakon izvršenog samovrednovanja, Tim za samovrednovanje sačinjava izveštaj o samovrednovanju.

Izveštaj o samovrednovanju direktor podnosi nastavničkom, savetu roditelja i organu upravljanja ustanove.

Tim će obavljati poslove shodno Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada ustanove, odnosno drugih akata, kojima se uređuju pitanja samovrednovanja rada ustanova.

Tim izrađuje program/plan rada i izveštaj o radu.

Tim radi u sednicama. Tim vodi zapisnik o svom radu.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Rukovodilac prati ostvarivanje plana rada tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

1. Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove

 

Tim obavlja sledeće poslove/zadatke:

 

1. dinosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2. izrađuje predlog plana za obezbeđivanje kvaliteta i razvoja ustanove;
3. izrađuje projekte koji su u vezi sa kvalitetom rada i razvoja ustanove;
4. prati realizaciju plana za obezbeđivanje kvaliteta i razvoja ustanove ;
5. izrađuje izveštaj o realizaciji plana za obezbeđivanje kvaliteta i razvoja ustanove i dostavlja ga direktoru, nastavničkom veću i školskom odboru na usvajanje, najkasnije do 25.avgusta tekuće školske godine, kao i program/plan rada za sledseću školsku godinu;
6. druge poslove po nalogu direktora škole.

Sednice Tima saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole.  Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole. Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

 

1. Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva

 

Tim obavlja poslove koji se odnose na međunarodne kompetencije i preduzetništvo.

Tim izrađuje plan rada, i podnosi izveštaj o realiciciji plana rada direktoru škole zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, kao i plan rada za sledeću školsku godinu.

Tim radi u sednicama. Tim vodi zapisnik o svom radu.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator prati ostvarivanje plana rada Tima za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Koordinatora tima imenuje direktor škole, kao i njegove članove.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

1. Tim za profesionalni razvoj

 

Tim za profesionalni razvoj obavlja sledeće poslove/zadatke:

1. Donosi program/plan rada i podnosi izveštaj o njegovoj realizaciji;
2. Prepoznavanje ličnih sklonosti i kapaciteta kod učenika zbog stavranja realne slike o učenicima, radi postizanja dobre samoprocene;
3. Pruža učenicima što više saznanja o uslovima rada, potrebnim znanjima, veštinama i osobinama i mogućnostima zapošljavanja u različitim zanimanjima, zbog lakšeg izbora između brojnih mogućnosti;
4. Saradnja sa osnovnim, srednjim školama i visokoškolskim ustanovama, kao i privrednim subjektima, u cilju realizacije programa rada Tima.
5. Pružanje učenicima informacije kako pronaći i iskoristiti materijale za obrazovanje
6. Izrađuje projekte koji su u vezi sa programom/planom profesionalnog razvoja;
7. Prati ostvarivanje programa/plana rada i sačinjava izveštaj o realizaciji/ostvarivanju plana rada zaključno sa 30. junom tekuće školske godine i dostavlja ga direktoru škole;
8. Donosi program/plan rada za sledeću školsku godinu najkasnije do 30.juna tekuće školske godine.
9. Vodi evidenciju o profesionalnom razvoju, odnosno radu Tima;
10. Druge poslove po nalogu direktora škole

Sednice Tima  saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole, kao i članove tima.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

1. Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja

Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja obavlja sledeće poslove:

1. Rad na stvaranju zdravog i bezbednog okruženja, kao preventivne mere;
2. Saradnja sa roditeljima u borbi protiv vršnjačkog nasilja;
3. Razvijanje međuljudskih odnosa kojie počivaju na toleranciji, razumevanju i poštovanju;
4. Izrađuje plan rada, i podnosi izveštaj o realiciciji plana rada direktoru škole zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, kao i plan rada za sledeću školsku godinu;
5. I druge poslove po nalogu direktora škole.

Tim radi u sednicama. Tim vodi zapisnik o svom radu.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator prati ostvarivanje plana rada tima  i o tome tromesečno izveštava direktora škole. Koordinatora tima imenuje direktor škole, kao i članove tima.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

1. Tim za stručno usavršavanje

Tim za stručno usavršavanje obavlja sledeće poslove:

1. Donosi program/plan rada i podnosi izveštaj o njegovoj realizaciji;
2. Izrađuje nacrt/predlog plana stručnog usavršavanja i podnosi ga školskom odboru na usvajanje/donošenje;
3. Izrađuje projekte koji su u vezi sa programom/planom stručnog usavršavanja;
4. Prati ostvarivanje plana stručnog usavršavanja zaposlenih i sačinjava izveštaj o realizaciji/ostvarivanju plana stručnog usavršavanja zaposlenih najkasnije zaključno sa 15. junom tekuće školske godine i podnosi ga školskom odboru na usvajanje;
5. Donosi program/plan rada za sledeću školsku godinu najkasnije do 30. juna tekuće školske godine;
6. Vodi evidenciju o stručnom usavršavanju zaposlenih;
7. Analizira rezulate i daje preporuke za unapređenje plana stručnog usavršavanja zaposlenih, odnosno unapređenja usavršavanja zaposlenih.
8. Druge poslove po nalogu direktora škole.

Tim radi u sednicama. Tim vodi zapisnik o svom radu.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator prati ostvarivanje plana rada tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole. Koordinatora tima imenuje direktor škole, kao i njegove članove.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

9. Tim za izradu letopisa

Tim za izradu letopisa obavlja poslove/zadatke:

1. Donosi program/plan  rada i podnosi izveštaj o njegovoj realizaciji;
2. Izrađuje školski  letopis;
3. Izrađuje projekte koji su u vezi sa letopisom;
4. Prati realizaciju školskog programa i godišnjeg plana rada od značaja za izradu letopisa;
5. Sarađuje sa zaposlenima, učenicima i roditeljima;
6. Druge poslove po nalogu direktora škole.

Izveštaj o radu Tima za izradu letopisa dostavlja se direktoru škole najkasnije zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, kao i program/ plan rada za sledeću školsku godinu.

Sednice Tima za izradu letopisa saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole, kao i članove tima.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

10. Tim za novopridošle učenike i nastavnike

Tim za novopridošle učenike i nastavnike obavlja poslove/zadatke:

1. Donosi program/plan  rada i podnosi izveštaj o njegovoj realizaciji;
2. Pomaže u učenju/radu sa novopridošlim nastavnicima, svojim savetima, uputima i drugo;
3. Pomažu novopridošlim učenicima i nastavnicima u prilagođavanju na novu školsku sredinu;
4. Izrađuje projekte koji su u vezi sa novopridošlim učenicima i nastavnicima;
5. Prati realizaciju školskog programa i godišnjeg plana rada od značaja za rad tima;
6. Sarađuje sa zaposlenima, učenicima i roditeljima;
7. Vodi evidenciju o novopridošlim učenicima i nastavnicima;
8. Druge poslove po nalogu direktora škole.

Izveštaj o radu Tima za novopridošle učenike i nastavnike dostavlja se direktoru škole najkasnije zaključno sa 30. junom tekuće školske godine, kao i program/ plan rada za sledeću školsku godinu.

Sednice Tima  saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole, kao i članove tima.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

11. Tim za izradu i razvoj godišnjeg plana rada

 

Tim za izradu i razvoj godišnjeg plana rada čine predstavnici nastavnika, stručnih saradnika, saveta roditelja i učeničkog parlamenta.

Tim za izradu i razvoj godišnjeg plana rada obavlja poslove/zadatke:

1. donosi program/plan rada i podnosi izveštaje o njegovom radu;
2. izrađuje nacrt/predlog godišnjeg plana rada;
3. izrađuje projekte koji su u vezi sa godišnjim planom rada;
4. prati realizaciju godišnjeg plana rada i podnosi izveštaj o realizaciji godišnjeg plana rada škole zaključno sa 25. avgustom tekuće školske godine, kao i nacrt/predlog godišnjeg plana rada za sledeću školsku godinu;
5. druge poslove po nalogu direktora škole.

Sednice Tima  saziva i njima rukovodi koordinator, koga imenuje direktor škole, kao i članove tima.

Za svoj rad Tim odgovara direktoru škole.

Tim radi u sednicama. O toku sednica vodi se zapisnik.

Kvorum za sednicu čini obična većina od ukupnog broja članova, odnosno 50% +1 član.  Tim odlučuje većinom od ukupnog broja prisutnih članova na sednici.

Koordinator Tima prati ostvarivanje programa/plana rada tima i o tome tromesečno izveštava direktora škole.

Član 123.

 

Direktor može obrazovati i druge timove za ostvarivanje određenog zadatka, programa ili projekta rešenjem, kojim će utvrditi nadležnost, sastav i koordinatora tima, i druga pitanja od značaja za rad tima.

Školski klubovi

Član 124.

Direktor Škole može obrazovati klubove za afirmaciju saradnje zaposenih, roditelja i učenika, pri čemu utvrđuje njihovu nadležnost, sastav, koordinatora i drugo.

Školski klubovi se obrazuju posebno radi unapređenja saradnje na relaciji roditelj-nastavnik-Škola, a na teme: efikasnija prevencija vršnjačkog nasilja, promocija tolerancije i odgovornog delovanja, razvoj kreativnosti, podizanje nivoa bezbednosti u školama i uvođenje interaktivne i multidisciplinarne nastave i drugo.

Školski klubovi su prostor koji omogućava svim roditeljima i nastavnicima da se angažuju na teme koje smatraju bitnim za njihovu decu i biraju način kako će se uključiti.

Školski klubovi imaju za cilj razvoj partnerskih odnosa i obezbeđivanje podrške za uključivanje roditelja kako u rad Škole tako i u obrazovanje sopstvenog deteta.

Pedagoški kolegijum

Član 125.

Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća i stručnih aktiva, koordinatori stručnih timova i stručni saradnici.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i daje mišljenje u vezi sa poslovima direktora iz člana 126. stav 4. tač. 1)-3) i tač. 5)-7) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor.

 

Sekretar ustanove 

Član 126.

Pravne poslove u Ustanovi obavlja sekretar.

Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka u skladu sa članom 140. stav 1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Sekretar se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara. Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi ispit za licencu za sekretara.

Troškove polaganje ispita iz stava 4. ovog člana, snosi ustanova.

Ministarstvo izdaje licencu za sekretara.

Sekretaru koji ne položi ispit za licencu za sekretara u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen stručni ispit za sekretara, pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit, smatra se da ima licencu za sekretara.

Način i program uvođenja u posao, program, sadržinu, način i rokove za polaganje ispita za licencu za sekretara, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit, sadržaj i obrazac licence za sekretara, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za licencu za sekretara, propisuje ministar.

 

Poslovi sekretara

Član 127.

Sekretar ustanove obavlja sledeće poslove:

1) stara se o zakonitom radu ustanove, ukazuje direktoru i organu upravljanja na nepravilnosti u radu ustanove; 2) obavlja upravne poslove u ustanovi; 3) izrađuje opšte i pojedinačne pravne akte ustanove; 4) obavlja pravne i druge poslove za potrebe ustanove; 5) izrađuje ugovore koje zaključuje ustanova; 6) pravne poslove u vezi sa statusnim promenama u ustanovi; 7) pravne poslove u vezi sa upisom dece, učenika i odraslih; 8) pravne poslove u vezi sa javnim nabavkama u saradnji sa finansijskom službom ustanove; 9) pruža stručnu pomoć u vezi sa izborom organa upravljanja u ustanovi; 10) pruža stručnu podršku i koordinira rad komisije za izbor direktora ustanove; 11) prati propise i o tome informiše zaposlene; 12) druge pravne poslove po nalogu direktora.

Ustanova je dužna da obezbedi sekretaru pristup jedinstvenoj informacionoj bazi pravnih propisa.

Koordinator finansijskih i računovodstvenih poslova (Šef računovodstva) i finansijsko-administrativni radnik

Član 127 a

Poslove šefa računovodstva može da obavlja lice koje ima stručnu spremu/obrazovanje, i to:

1. na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova, studijski program Ekonomija), po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10. septembra 2005. godine,
2. na osnovnim studijama (strukovne ili akademske studije) u obimu od 180 ESPB bodova (stručni naziv: strukovni ekonomista ili ekonomista), po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10. septembra 2005. godine;
3. na studijama u trajanju do tri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Poslove finansijsko-administrativnog radnika može da obavlja lice koje ima stručnu spremu/obrazovanje, i to:

1. srednja stručna sprema u četvorogodišnjem trajanju (Srednja ekonomska škola), smer: ekonomski tehničar.

VIII  ZAPOSLENI U USTANOVI

Član 128.

Na pitanja koja se odnose na:  nastavnici i stručni saradnici;  saradnik, pedagoški i andragoški asistent, lični pratilac i pomoćni nastavnik;  zadaci nastavnika; zadaci stručnog saradnika; uslovi za prijem u radni odnos; obrazovanje nastavnika i stručnih saradnika; obrazovanje nastavnika i stručnih saradnika iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina; utvrđivanje stečenog obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika; uslovi za rad nastavnika i stručnog saradnika; pripravnik; pripravnik – stažista, licenca nastavnika i stručnih saradnika; izdavanje licence nastavniku i stručnom saradniku; suspenzija licence nastavniku i stručnom saradniku; oduzimanje licence nastavniku i stručnom saradniku; stručno usavršavanje i profesionalni razvoj nastavnika i stručnog saradnika; zasnivanje radnog odnosa u ustanovi; preuzimanje zaposlenog sa liste, radni odnos na neodređeno vreme, radni odnos na određeno vreme; probni rad; rad nastavnika u inostranstvu; ugovor o izvođenju nastave; radno vreme zaposlenog u ustanovi; norma neposrednog rada nastavnika i stručnog saradnika; odmori i odsustva; odgovornost zaposlenog; udaljenje sa rada; teže povrede radne obaveze; disciplinski postupak; disciplinske mere; prestanak radnog odnosa; pravna zaštita zaposlenih, shodno se primenjuju (neposredno) odredbe članova 135-168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 88/2017 i drugi zakon).

 

Uslovi za prijem u radni odnos 

Član 129.

 

U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i to ako:

1) ima odgovarajuće obrazovanje;

2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;

3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

4) ima državljanstvo Republike Srbije;

5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Dokazi da kandidat ima odgovarajuće obrazovanje, da nije osuđivano pravosnažnom presudom…, da ima državljanstvo Republike Srbije i da zna srpski jezik i bosanski jezik moraju biti sastavni deo prijave na konkurs.

Dokaz o posedovanju psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom i učenicima pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu.

Nastavnik mora imati odgovarajuće obrazovanje shodno članu 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 88/17).

Znanje srpskog i bosanskog jezika kandidat dokazuje stečenim srednjim, višim ili visokim obrazovanjem na srpskom i bosanskom jeziku ili da je kandidat položio ispit iz navedenih jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove, shodno članu 141. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 88/17).

Propisani stepen i  vrsta obrazovanja u skladu sa pravilnikom.

Rok za dostavu prijava (prijavni formular) i potrebni dokazi

 

Član 130.

Rok za dostavu prijava (prijavni formular) na konkurs je 8 dana i počinje da teče počev od dana objavljivanja konkursa u listu „Poslovi“ ili drugom listu koji izlazi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Uz prijavu (prijavni formular) na konkurs potrebno je dostaviti:

1. Original ili overenu kopiju diplome, odnosno uverenje, kojim se dokazuje odgovarajuće obrazovanje;
2. Original uverenje o državljanstvu;
3. Dokaz da kandidat nije osuđivano pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.
4. Odgovarajući dokaz kojim se dokazuje znanje srpskog jezika i bosanskog jezika, shodno članu 141. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Prijavni formular:

Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R Srbije, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odštampanim prijavnim formularom dostavljaju OŠ“Jošanica“ Lukare, Novi Pazar.

Prijave (prijavni formular) sa potrebnim dokazima o ispunjenosti uslova za prijem odnosno zasnivanje radnog odnosa slati na adresu: Osnovna škola « Jošanica» Lukare, 36306 Lukare, Novi Pazar,  sa oznakom « Za konkurs», ili lično dostaviti upravi škole.

Prijave koje ne ispunjavaju uslove konkursa u pogledu propisanog stepena i vrste obrazovanja, odnosno odgovarajućeg obrazovanja, propisanog zanimanja (stručnog naziva), prijave koje budu nepotpune (ne sadrže sve zahtevane dokaze o ispunjenosti uslova konkursa) i neblagovremene, neće se uzimati u razmatranje prilikom odlučivanja u postupku prijema u radni odnos.

Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata pošti u obliku preporučene pošiljke.

Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Potpunom prijavom na konkurs smatra se prijava koja sadrži prijavni formular i sve dokaze o ispunjenosti uslova čije se prilaganje zahteva konkursom, odnosno koji su sastavni deo prijave na konkurs.

Naknadno dostavljanje dokaza, posle isteka roka za podnošenje prijava utvrđenog konkursom,  neće se prihvatiti.

Konkursna komisija za prijem u radni odnos

Član 131.

Konkurs sprovodi Konkursna komisija koju imenuje direktor. Obavezni član Konkursne komisije je sekretar Ustanove.

Komisija ima najmanje tri a najviše 5 članova.

Ako je konkurs raspisan za prijem lica u radni odnos za najviše tri radna mesta, Konkursna komisija ima tri člana.

Ako je konkurs raspisan za prijem lica u radni odnos za više od tri radna mesta (četiri, pet i više), Konkursna komisija ima pet članova.

Članovi Konkursne komisije biraju iz svojih redova predsednika i zamenika predsednika Konkursne komisije.

Konkursna komisija radi i odlučuje na sednici, na kojoj mora biti prisutna većina od ukupnog broja članova (50%+1).

Konkursna komisija donosi odluke, rešenja i drugo iz svoje nadležnosti većinom glasova od prisutnog broja članova na sednici.

Sednice Konkursne komisije saziva predsednik, u odsustvu zamenik predsednika Konkursne komisije. Sednice se sazivaju pisanim putem, usmeno, putem telefona, e-maila ili na drugi način, koji omogućava blagovremenu obaveštenost člana o danu održavanja sednice. Član Konkursne komisije mora biti obavešten o održavanju sednice najkasnije jedan dan pre dana održavanja sednice.

Zapisnik sa sednice Konkursne komisije, odluke, rešenja i drugo, potpisuje predsenik Konkursne komisije, odnosno zamenik u odsustvu predsednika.

Konkursna komisija obavlja poslove iz člana 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (sprovodi konkurs; utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u roku od osam dana od dana isteka roka za prijem prijava; sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od osam dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima; obavlja razgovor sa kandidatima; donosi rešenje o izboru kandidata u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima i druge poslove u skladu sa zakonom).

Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste sačinjene u skladu sa članom 154. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja vaspitanja ( „ Službeni glasnik RS“, broj 88/17).

Razgovor se obavlja u cilju procene poznavanja struke i poslova propisanih nastavnim planom i programom za radno mesto za koje je kandidat konkurisao; procene profesionalnih karakteristika, veštine komuniciranja, stavova i motivacije kandidata za rad u Školi, i dodatno znanje i veštine.

 

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH ZA LAKŠE POVREDE RADNIH OBAVEZA

 

Lakše povrede radne obaveze zaposlenog 

Član 132.

Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti :

1. neblagovremeni dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano ili nedozvoljeno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena,
2. neopravdan izostanak s posla do dva radna dana,
3. neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska na posao,
4. neopravdano neodržavanje pojedinih časova redovne, dopunske, dodatne nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa rešenjem o 40-to časovnoj radnoj nedelji,
5. neuredno ili neblagovremeno vođenje pedagoške dokumentacije i evidencije i njihovo nesavesno čuvanje,
6. neprijavljivanje ili neblagovremeno prijavljivanje kvarova na nastavnim sredstvima, aparatima, instalacijama i drugim sredstvima i štete na istima, neobaveštavanje o postupcima, propustima sa bezbednošću, zaštitom i zdravljem na radu,
7. odbijanje saradnje sa drugim radnicima škole i neprenošenje radnih iskustva na druge mlađe radnike i pripravnike,
8. neuljudno ili nedolično ponašanje (svađa, prepirka, uvrede, iznošenje lažnih podataka o ličnosti zaposlnih i njihovih radnih aktivnosti) prema drugim zaposlenim, roditeljima, ometanje drugih zaposlenih u radu,
9. neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu,
10. prikrivanje materijalne štete,
11. nepridržavanje odredaba zakona i opštih akata škole,
12. nepridržavanje pravila i kodeksa ponašanja u ustanovi,
13. nepridržavanje pravila oblačenja i kućni red,
14. neopravdan nedolazak na sednice Nastavničkog veća i sednica drugih stručnih aktiva, veća i timova, klubova i drugo;
15. ako ne koristi opremu i inventar škole, kao i ostali potrošni materijal samo u službene svrhe,
16. ako ne poštuje raspored dežurstva koji mu odredi direktor i isto dežurstvo obavlja nesavesno,
17. ako ne vodi uredno knjigu dežurnih nastavnika i u nju ne upisuje promene koje su od značaja za život i rad u Školi,
18. ako ne obezbedi za vreme dežurstva nesmetano izvođenje nastave,
19. nepostupanje po odredbama programa zaštite dece- učenika od nasilja, odredbama akcionog plana za zaštitu dece i učenika od nasilja,
20. kršenje prava učenika kakvo ne spada u teže povrede radnih obaveza,
21. neprijavljivanje direktoru ili školskom odboru kršenje prava učenika.

Mere za lakšu povredu radne obaveze su pisana opomena i novčana kazna u visini do 20% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta u trajanju do tri meseca.

 

Način i postupak izricanja disciplinskih mera za lakše povrede radne obaveze

 

Član 133.

Mere za lakšu povredu radne obaveze su pisana opomena i novčana kazna u visini do 20% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta u trajanju do tri meseca.

Dirktor škole izriče disciplinske mere za lakše povrede radne obaveze.

Pre izricanja disciplinske mere, zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da usmeno izloži svoju odbranu, a može svoju odbranu dati i pisanim putem.

Zaposleni se pisanim putem obaveštava o opisu lakše povrede radne obaveze, koja mu se stavlja na teret, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje lakše povrede radne obaveze, sa pravom da se na navode iz pisanog obaveštenja izjasni u roku od 8 dana od dana prijema pismena, usmeno ili pisanim putem.

Zaposleni, u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, usmeno izlaže svoju odbranu direktoru škole, ili u navedenom roku direktoru škole predaje pisanu odbranu.

Ako u propisanom roku zaposleni ne pristupi davanju usmene odbrane ili ne dostavi pisanu odbranu, direktor škole, po isteku roka, odlučuje o izricanju disciplinske mere.

Nakon izlaganja usmene odbrane ili dostavljene pisane odbrane direktor škole odlučuje da li će ili ne zaposlenom izreći disciplinsku meru i koju vrstu mere za učinjenu lakšu povredu radne obaveze, uzimajući u obzir sve okolnosti sučaja, izvedene dokaze, utvrđene činjenice, ponašanje zaposlenog, i drugo.

Izricanje disciplinske mere za lakše povrede radne obaveze zastareva u roku od šest meseci od dana kada je povreda radne obaveze učinjena.

Na odluku o izricanju disciplinske mere za učinjenu lakšu povredu radne obaveze zaposleni ima pravo na pravnu zaštitu shodno članu 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

 

 

IX  PRAVA DETETA I UČENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA

Prava deteta i učenika

Član 134.

Prava deteta i učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i drugim zakonima.

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva iz čl. 7. i 8. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

2) uvažavanje ličnosti;

3) podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;

4) zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje;

6) informacije o pravima i obavezama;

7) učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

8) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;

9) javnost i obrazloženje ocene i podnošenje prigovora na ocenu i ispit;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz stava 2. tač. 1)-9) ovog člana nisu ostvarena;

11) zaštitu i pravično postupanje ustanove prema detetu i učeniku;

12) stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim zakonom;

13) druga prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može da podnese pismenu prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u skladu sa opštim aktom ustanove, u roku od osam dana od dana saznanja o povredi prava.

Zaposleni u ustanovi dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana, podnese pismenu prijavu direktoru da je učinjena povreda prava deteta i učenika.

Direktor je dužan da prijavu iz st. 3. i 4. ovog člana razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom i roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom deteta i učenika, kao i zaposlenim odluči i preduzme odgovarajuće mere, u roku od osam dana od dana prijema prijave.

 

Obaveze učenika 

Član 135.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Učenik ima obavezu da:

1) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;

2) poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole;

3) radi na usvajanju znanja, veština i stavova utvrđenih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike;

4) ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;

5) poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;

6) čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;

7) stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.

 

Prijava Ministarstvu radi zaštite prava deteta i učenika

 

Član 136.

Učenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, ima pravo da podnese prijavu Ministarstvu, ukoliko smatra da su mu povređena prava utvrđena ovim ili drugim zakonom, u slučaju:

1) donošenja ili nedonošenja odluke organa ustanove po podnetoj prijavi, prigovoru ili žalbi;

2) ako je povređena zabrana iz čl. 110-113. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

3) povrede prava deteta i učenika iz člana 79. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Prijavu iz stava 1. ovog člana učenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika može podneti u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava.

Ako oceni da je prijava iz stava 1. ovog člana osnovana, Ministarstvo će u roku od osam dana od dana prijema prijave upozoriti ustanovu na uočene nepravilnosti i odrediti joj rok od tri dana od upozorenja za otklanjanje uočene nepravilnosti.

Ako ustanova ne postupi po upozorenju iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo će preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

Prigovor na ocenjivanje, ocenu i ispit

 

Član 137.

Učenik osnovnog obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese:

1) prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku školske godine;

2) prigovor na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta;

3) prigovor na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od saopštenja ocene.

Prigovor na zaključnu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta podnosi se direktoru škole u roku od tri dana od dana dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, osim za učenike završnih razreda u roku od 24 sata.

Prigovor na ispit podnosi se direktoru škole, u roku od 24 sata od saopštavanja ocene na ispitu.

Direktor škole, u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom, odlučuje o prigovoru iz stava 1. tačka 1) ovog člana u roku od tri dana, odnosno u roku od 24 sata o prigovoru iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, prethodno pribavljajući izjavu nastavnika.

Direktor je dužan da predmetnom nastavniku na čiju ocenu je uložen prigovor, u roku od tri dana od donošenja odluke dostavi odluku.

Ako oceni da je prigovor osnovan i da ocena nije javno saopštena, obrazložena, odnosno da ocenjivanje nije u skladu sa propisima, direktor poništava ocenu, pojačava pedagoško-instruktivni rad sa nastavnikom u ustanovi i rešenjem obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika. Komisija ima tri člana, od kojih su dva stručna za predmet, odnosno oblast predmeta.

Ukoliko se utvrdi da zaključna ocena nije izvedena u skladu sa propisima, direktor poništava i vraća ocenu odeljenjskom veću na razmatranje i zaključivanje.

Nastavnik čija ocena je poništena upućuje se i na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština.

Ukoliko pojačani pedagoško-instruktivni rad u ustanovi i stručno usavršavanje nastavnika ne daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva stručno pedagoški nadzor nad radom nastavnika od strane prosvetnog savetnika.

Ako direktor u saradnji sa stručnim saradnikom i odeljenskim starešinom oceni da je prigovor na ocenu iz vladanja osnovan i da ocenjivanje nije u skladu sa propisima upućuje odeljenjskom veću na razmatranje i ponovno odlučivanje, uz učešće stručnih saradnika.

Ako direktor utvrdi da zaključna ocena iz predmeta nije izvedena u skladu sa propisima ili je prigovor iz drugih razloga osnovan, rešenjem poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnošenja prigovora.

Ukoliko škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet, angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena, ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen.

Ocena komisije je konačna.

Odgovornost učenika

Član 138.

Prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u školi ili ne poštuje odluke direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola će uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, pojačati vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite sa ciljem definisanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja.

Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

 

Disciplinska odgovornost učenika za lakše povrede obaveze učenika

Lakše povrede obaveza učenika su:

• neopravdano zakašnjavanje na nastavu ili druge oblike obrazovno-vaspitnog rada;
• napuštanje časa ili drugog oblika obrazovno-vaspitnog rada, bez odobrenja nastavnika ili stručnog saradnika,
• neopravdano izostajanje iz škole koje ne predstavlja težu povredu obaveza učenika;
• nedolično ponašanje prema drugim učenicima, zaposlenima u Školi ili trećim licima u prostorijama Škole ili školskom dvorištu, ili za vreme izvođenja obrazovno-vaspitnog rada koji se izvodi van njih;
• ometanje izvođenja nastavnih ili drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;
• neblagovremeno pravdanje izostanaka i nepostupanje po odlukama organa škole;
• narušavanje estetskog izgleda prostorija Škole i/ili školskog dvorišta, bacanje otpada van mesta za to predviđeno, uništavanje sadnica i zelenih površina, pisanje po zidovima, oštećenje fasade;
• oštećenje ili uništenje ličnih stvari i pribora drugih učenika, nastavnika i drugih zaposlenih;
• neobaveštavanje roditelja o rezutatima učenja i vladanja i neprenošenje poruka odeljenjskog starešine, drugih nastavnika i stručnih saradnika;
• nedozvoljeno aktiviranje protivpožarnih aparata;
• unošenje i korišćenje mobilnog telefona, vokmena i drugih sredstava komunikacije i lasersku tehniku kojima se remeti disciplina na času ili na drugim oblicima obrazovno- vaspirnog rada, a kojima se ne ugrožavaju prava drugih i ne služi za prevaru u postupku ocenjivanja;
• zadržavanje na hodnicima škole za vreme časa;
• zloupotreba lekarskog uverenja;
• neprimereno odevanje u školi;
• verbalna agresija- psovke i uvrede učenika, nastavnika i drugih zaposlenih;
• upotrebe petardi i drugih eksplozivnih i pirotehničkih sredstava u školi i školskom dvorištu.

Za lakšu povredu obaveza učenika mogu da se izreknu: vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika.

Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka

Disciplinska odgovornost učenika za teže povrede obaveze učenika

Teže povrede obaveza učenika su:

1) uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;

2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;

3) uništenje ili krađa imovine škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;

4) posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance;

5) unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;

6) ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole, a koje škola organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;

7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika od strane škole;

9) učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz člana 83. stava 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, radi korekcije ponašanja učenika.

Za povrede iz člana 83. stava 3. tač. 8) i 9) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezna je postupnost u izricanju mera.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

 

 

 

Odgovornost roditelja

 

Član 139.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta odgovoran je:

1) za upis deteta u predškolski pripremni program i upis deteta u školu;

2) za redovno pohađanje nastave;

3) za redovno pohađanje pripremne nastave;

4) da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti školu;

5) da pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom;

6) da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;

7) za povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanjaučinjenu od strane učenika;

8) za teže povrede obaveze učenika iz člana 83. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

9) da poštuje pravila ustanove.

Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika iz razloga propisanih stavom 1. ovog člana.

Vaspitno-disciplinski postupak

Član 140.

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Škola vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika.

Direktor, u roku od 30 dana od dana učinjene povrede iz stava 1. ovog člana, zaključkom pokreće vaspitno-disciplinski postupak, vodi ga i okončava rešenjem i o tome odmah, a najkasnije narednog radnog dana obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika, koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor škole postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u ovom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu težu povredu obaveze učenika, pokreće se najkasnije u roku od osam dana od dana saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pokreće se odmah, a najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak okončava se, nakon vođenja pojačanog vaspitnog rada sa učenikom, donošenjem rešenja u roku od 30 dana od dana pokretanja.

Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.

Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik ispiše iz škole, škola je u obavezi da u ispisnicu unese napomenu da je protiv navedenog učenika pokrenut vaspitno-disciplinski postupak.

Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zaštita učenika

 

Član 141.

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:

1) za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole;

2) za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća.

3) za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vaspitno-disciplinska mera:

(1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća;

(2) premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;

Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1. ovog člana može da se izrekne učeniku ako je škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 83. stav 1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Kada preduzete neophodne aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obustaviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.

Mera iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana izriče se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti.

Škola, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere iz stava 1. ovog člana, određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, koji se odvija u prostorijama škole ili van prostorija škole pod nadzorom nastavnika, odnosno stručnog saradnika.

Društveno-koristan, odnosno humanitarni rad iz stava 6. ovog člana, škola određuje učeniku u skladu sa težinom učinjene povrede, vodeći računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika, o čemu je dužna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.

Kada maloletan učenik izvrši povredu obaveze, odnosno zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, škola odmah, a najkasnije narednog radnog dana obaveštava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i uključuje ga u odgovarajući postupak.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 110-112. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.

Školski odbor rešava po žalbi iz člana 86. stava 11. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe od strane učenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.

Bliže uslove o načinu, sadržaju, dužini, mestu i vremenu obavljanja i drugim pitanjima od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada iz člana 86. stava 6. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar.

 

 

 

 

 

Odeljenjska zajednica

 

Član 142.

Odeljensku zajednicu čine učenici i odeljenjski starešina jednog odeljenja.

Način rada odeljenjske zajednice

Odeljenjska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika, sekretara i blagajnika.

Rukovodstvo odeljenjske zajednice bira se za svaku školsku godinu, na prvom sastanku odeljenjske zajednice. Na istom sastanku biraju se i zamenici članova rukovodstva.

Izbor se vrši javnim glasanjem o predlozima za članove rukovodstva koje može da podnese svaki učenik. Za predsednika, sekretara i blagajnika odeljenjske zajednice izabran je onaj učenik koji dobije najveći broj glasova prisutnih učenika na sastanku odeljenjske zajednice. Sednici odeljenjske zajednice mora prisustovati 50%+1 učenik.

Predsednik odeljenjske zajednice rukovodi radom na sastanku odeljenjske zajednice.

Sekretar odeljenjske zajednice vodi zapisnik sa sastanka odeljenjske zajednice.

Blagajnik odeljenjske zajednice od članova odeljenjske zajednice prikuplja novac, u skladu s odlukom organa škole ili odeljenjske zajednice, kao i u skladu s odlukom ili dogovorom s odeljenjskim starešinom ili s drugim nastavnikom.

Članovima rukovodstva odeljenjske zajednice u radu pomaže odeljenjski starešina.

Članovi rukovodstva odeljenjske zajednice za svoj rad su odgovorni odeljenjskoj zajednici i odeljenjskom starešini.

Odeljenjska zajednica ima sledeće zadatke:

• razmatranje i rešavanje problema u odnosima između učenika ili između učenika i nastavnika;
• razmatranje i rešavanje problema u učenju i vladanju učenika;
• navikavanje učenika na poštovanje pravila bezbednog ponašanja;
• navikavanje učenika na poštovanje pravila lepog ponašanja;
• stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju drugarstvo i međusobno razumevanje i uvažavanje učenika;
• izbor članova Učeničkog parlamenta;
• izbor rukovodstva odeljenjske zajednice.
• obavlja i druge poslove u skadu sa zakonom i Statutom Škole.

Na rad odeljenjske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća, osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.

Učenički parlament

 

Član 143.

U poslednja dva razreda osnovne škole organizuje se učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:

1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;

2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i atmosfere u školi;

3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta;

4) aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole;

5) predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje i tima za prevenciju vršnjačkog nasilja iz reda učenika.

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u osnovnoj školi.

Članove parlamenta biraju učenici odeljenjske zajednice svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu školskog odbora, u skladu sa članom 119. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Učenički parlament ima poslovnik o radu.

Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg plana rada škole.

 

X  MATERIJALNA ODGOVORNOST UČENIKA

 

Član 144.

Učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Postupak za utvrdjivanje materijalne odgovornosti učenika pokreće direktor, a vodi komisija koju formira direktor. Odeljenski starešina je član komisije.

Za štetu koju je prouzrokovalo više učenika, odgovornost je solidarna ukoliko nije moguće utvrditi stepen odgovornosti za štetu svakog od učenika.

Direktor, na osnovu predloga komisije, donosi rešenje o materijalnoj odgovornosti učenika, visini štete i roku za naknadu štete.

Direktor može doneti odluku o oslobodjenju učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja materijalne odgovornosti za štetu, zbog teške materijalne situacije.

Na rešenje direktora o materijalnoj odgovornosti učenik, njegov roditelj ili staratelj može izjaviti žalbu školskom odboru, u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.

Školski odbor donosi odluku u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Član 145.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta odgovoran je:

1) za upis deteta u predškolski pripremni program i upis deteta u školu;

2) za redovno pohađanje nastave;

3) za redovno pohađanje pripremne nastave;

4) da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti školu;

5) da pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom;

6) da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;

7) za povredu zabrane učinjenu od strane učenika;

8) za teže povrede obaveze učenika;

9) da poštuje pravila ustanove.

Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika iz razloga propisanih stavom 1. ovog člana.

 

 

XI  ISPITI

Vrste

Član 146.

Uspeh učenika ocenjuje se i na ispitu.

U školi se polažu popravni, razredni, završni ispit, ispit iz stranog jezika i drugi ispiti.

Ispiti iz stava 2. ovog člana, osim završnog ispita, polažu se pred ispitnom komisijom od tri člana od kojih su najmanje dva stručna za predmet.

Ispitnu komisiju obrazuje direktor škole.

Ako škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet angažuje se stručno lice iz druge škole.

Razredni ispit

Član 147.

Razredni ispit polaže učenik koji nije ocenjen iz jednog ili više nastavnih predmeta.

Učenik može biti neocenjen iz nastavnog predmeta ukoliko nije pohađao nastavu više od trećine ukupnog godišnjeg broja časova tog predmeta i ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou.

Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz jednog ili dva nastavna predmeta, ili ne pristupi polaganju razrednog ispita jednog ili dva nastavna predmeta, polaže popravni ispit.

Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz više od dva nastavna predmeta, ili koji ne pristupi polaganju razrednog ispita iz više od dva nastavna predmeta ponavlja razred, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Popravni ispit

Član 148.

Popravni ispit polaže učenik od četvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz obaveznih predmeta.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog, odnosno završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenik koji polaže popravni ispit obavezan je da pohađa pripremnu nastavu, koju je škola dužna da organizuje neposredno pre polaganja popravnog ispita.

Učenik koji položi popravni ispit završava razred.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene i učenik koji ne položi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita ponavlja razred.

Učenik osmog, odnosno završnog razreda koji ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit ne ponavlja razred, već završava započeto obrazovanje i vaspitanje u istoj školi polaganjem ispita iz predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Učenik osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji položi popravni ispit, stiče pravo da polaže završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u propisanim rokovima.

Ispit iz stranog jezika

Član 149.

Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.

Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se po propisanom programu nastave i učenja za određeni razred.

Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu.

Ispit iz stranog jezika može da se polaže i u drugoj školi, koja ostvaruje program tog jezika.

Izuzetno, učeniku može da se prizna uverenje o položenom ispitu iz stranog jezika kao dokaz o savladanosti programa stranog jezika za određeni razred, ako je to u najboljem interesu učenika, ukoliko je učenik nastavio sticanje osnovnoškolskog obrazovanja u drugoj školi, u kojoj se izučava drugi strani jezik u odnosu na školu u kojoj je prethodno sticao osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje.

Ocena o položenom ispitu iz stranog jezika unosi se u propisanu evidenciju.

Način i vreme polaganja ispita

Član 150.

 

Pre početka ispitnog roka, za učenike koji polažu razredni ili popravni ispit organizuje se pripremna nastava, koja traje najmanje pet dana, sa po dva časa nastave u toku dana po predmetu.

Škola je dužna da organizuje i pripremnu nastavu u vidu pripreme učenika za polaganje završnog ispita tokom drugog polugodišta osmog razreda, a deset dana pre polaganja ispita najmanje dva časa dnevno.

U čenik nije obavezan da pohađa pripremnu nastavu.

Član 151.

Raspored pohađanja pripremne nastave utvrđuje direktor. Raspored se objavljuje na oglasnoj tabli škole i na školskoj internet strani najkasnije 8 dana pre početka pripremne nastave.

Član 152.

Popravni, razredni i drugi ispiti u Školi, osim završnog ispita, za koji važe posebna pravila polaganja, polažu se pred komisijom koju iz reda članova Nastavničkog veća imenuje direktor (u daljem tekstu: Komisija), na predlog odeljenjskog veća.

Komisija zajedno s predsednikom ima tri člana, kao i zamenika predsednika i zamenike članova.

Komisija radi u punom sastavu i prisustvuje čitavom toku ispita.

Komisiju za učenike u prvom obrazovnom ciklusu čine odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik Komisije) i dva nastavnika razredne nastave, od kojih je jedan ispitivač.

Ako učenik polaže ispit iz nastavnog predmeta iz kojeg nastavu ne izvodi nastavnik razredne nastave, pored odeljenjskog starešine učenika u sastav Komisije ulaze dva nastavnika koja su stručna za taj predmet, a jedan od njih je ispitivač.

Komisiju za učenike u drugom obrazovnom ciklusu čine odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik Komisije) i dva nastavnika predmetne nastave, od kojih je jedan ispitivač.

Najmanje dva člana Komisije moraju biti stručni za predmet iz kojeg se ispit polaže.

Ukoliko u školi ne postoje dva nastavnika za isti nastavni predmet, član Komisije može da bude nastavnik iz druge škole, angažovan u skladu sa zakonom.

Ako je taj nastavnik istovremeno odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit, direktor umesto njega za predsednika Komisije imenuje drugog nastavnika.

Ako ispit polaže učenik iz druge Škole, umesto njegovog odeljenjskog starešine direktor za predsednika Komisije imenuje nastavnika Škole.

Član 153.

 

Komisija je obavezna da utvrdi ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignuća za predmet iz kojeg se polaže ispit, a za učenike sa smetnjama u razvoju – prilagođenih standarda postignuća u savladavanju individualnog obrazovnog plana za taj predmet.

Član 154.

O toku i rezultatu polaganja ispita Komisija vodi zapisnik na propisanom obrascu za svakog učenika posebno.

Jedan obrazac može se upotrebiti za polaganje ispita iz više predmeta.

Zapisnik potpisuju svi članovi Komisije.

Član 155.

Učenici ispite polažu u rokovima utvrđenim Statutom.

Ispiti u ispitnom roku održavaju se po pravilu od 15 do 31 u mesecu, a ako je to u interesu učenika i ako je moguće, i van tog intervala, ali u mesecu po kojem je nazvan rok, u skladu s odlukom direktora.

Ispiti se mogu održavati i u dane u koje škola inače ne radi.

Član 156.

Popravni ispit polažu učenici od četvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodišta imaju do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz nastavnih predmeta.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenik od četvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene i učenik koji ne položi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita ponavlja razred.

Učenik osmog razreda koji ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit ne ponavlja razred, već završava započeto obrazovanje i vaspitanje u istoj školi polaganjem ispita iz predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa zakonom.

Učenik završnog razreda koji nije položio popravni ispit završava započeto obrazovanje u Školi polaganjem ispita u svojstvu vanrednog učenika, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi direktor.

Troškovi iz stava 5. ovog člana sastoje se od naknade za rad članova Komisije i od materijalnih troškova.

Članovi Komisije imaju pravo na naknadu ne samo rada na neposrednom ispitivanju učenika, nego i za pripremanje za ispit.

Naknada se obračunava po času, na način na koji se utvrđuje uvećana plata nastavnika po osnovu rada preko pune norme časova, odnosno povećanja pedagoške norme.

Član 157.

 

Razredni ispit polaže učenik koji nije ocenjen iz jednog ili više nastavnih predmeta.

Učenik može biti neocenjen iz nastavnog predmeta ukoliko nije pohađao nastavu više od trećine ukupnog godišnjeg broja časova tog predmeta i ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou.

Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz jednog ili dva nastavna predmeta, ili ne pristupi polaganju razrednog ispita jednog ili dva nastavna predmeta, polaže popravni ispit.

Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz više od dva nastavna predmeta, ili koji ne pristupi polaganju razrednog ispita iz više od dva nastavna predmeta ponavlja razred, u skladu sa zakonom.

Razredni ispit učenik polaže u junskom i/ili avgustovskom ispitnom roku, u skladu sa zakonom.

Član 158.

Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.

Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se po propisanom nastavnom programu za određeni razred.

Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu.

Ispit iz stranog jezika koji učenik nije izučavao u Školi polaže se u junskom i/ili avgustovskom ispitnom roku, u skladu sa zakonom.

Na molbu učenika, direktor će dozvoliti polaganje ovog ispita i van navedenih rokova, u skladu sa zakonom.

Član 159.

 

Učenici se na propisanom obrascu prijavljuju za polaganje ispita.

Član 160.

Dan i čas polaganja ispita u okviru ispitnog roka određuje direktor, na predlog Komisije.

Dan i čas polaganja ispita određuje se tako da učenik istog dana ne polaže ispit iz više od dva predmeta, ako je to izvodljivo.

Učeniku se polaganje usmenog i pismenog dela ispita organizuje u dva različita dana.

Obaveštenje o danu i času polaganja ispita ističe se na oglasnu tablu Škole i na školsku internet stranu najkasnije 8 dana pre dana određenog za polaganje ispita.

Član 161.

Učenik može iz opravdannh razloga zahtevati odlaganje polaganja ispita, a može i opravdati izostanak sa ispita ili dela ispita i zahtevati da ispit polaže naknadno.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana ispit može da se polaže najkasnije do kraja ispitnog roka.

Član 162.

Učenik koji polaže ispit (u daljem tekstu: kandidat) obavezan je da na ispit dođe sa đačkom knjižicom u kojoj je nalepljena i overena njegova fotografija.

Pre početka polaganja ispita, predsednik Komisije upoznaje kandidata s njegovim pravima i obavezama za vreme polaganja.

Član 163.

Kandidat ima pravo:

1. da po izvlačenju pitanja, odnosno tema, postavlja pitanja radi tačnog i potpunog razumevanja onoga što se od njega traži;
2. da napravi koncept za davanje odgovora:
3. da odgovori na sva izvučena pitanja.

Član 164.

Kandidat ima obavezu:

1. da na vreme pristupi polaganju ispita;
2. da postupa po nalozima Komisije;
3. da za vreme ispita ne napušta prostoriju u kojoj se ispit održava, osim po odobrenju Komisije;
4. da se za vreme ispita ne služi prepisivanjem niti drugim nedozvoljenim sredstvima.

Član 165.

Kandidat ispit polaže usmeno, osim iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade pismenih zadataka, u kom slučaju ispit polaže prvo pismeno, pa zatim usmeno.

 

 

Član 166.

Iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade praktičnih radova ili izvođenje nekih drugih praktičnih aktivnosti, kandidat najpre izvodi praktične aktivnosti, a zatim polaže usmeni deo ispita.

Član 167.

Izrada pismenog zadatka traje jedan školski čas.

Izrada praktičnog rada može trajati jedan ili dva školska časa, u zavisnosti od njegove složenosti.

Teme pismenih zadataka, odnosno praktičnih aktivnosti, utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta.

Teme iz stava 3. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji predmeta iz kojeg se polaže ispit.

Član 168.

Po izvlačenju ispitnog listića, a pre nego što počne izradu pismenog zadatka ili izvođenje praktičnih aktivnosti, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja ovog dela ispita iz jednog predmeta.

Ocena na ovom delu ispita koji je položen posle zamene is- pitnog listića ne može biti veća od ocene »dovoljan (2)«.

Član 169.

Usmeni deo ispita traje jedan školski čas.

Kombinacije sa pet ispitnih pitanja utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta.

Kombinacije iz stava 2. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji predmeta iz kojeg se polaže ispit.

Član 170.

Po izvlačenju ispitnog listića, kandidat ima pravo da na čistom listu papira sačini koncept odgovora na postavljena pitanja, koji će mu poslužiti prilikom davanja odgovora.

Vreme za pravljenje koncepta može da traje najviše 15 minuta, osim ako više kandidata izvlači ispitne listiće, u, kom slučaju kandidat može da se za odgovaranje priprema i duže od 15 minuta – sve dok na njega ne dođe red.

Član 171.

Pre nego što započne odgovaranje, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja usmenog dela ispita iz jednog predmeta.

Ocena na usmenom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene »dovoljan (2)«.

Član 172.

Ako kandidat ima veće smetnje u govoru ili druge smetnje koje ga ometaju u davanju usmenih odgovora na postavljena pitanja, Komisija može da mu dozvoli da ispit u celini polaže pismeno.

Komisija će način polaganja bilo kog dela ispita prilagoditi i kandidatu koji ima smetnje koje ga ometaju da ispit polaže na jedan ili drugi način.

Član 173.

Ocenu na delu ispita, kao i na ispitu u celini, utvrđuje Komisija većinom glasova, na predlog ispitivača.

Ocena na ispitu u celini treba da se izvede u zimajući u obzir ocene dobijene na oba dela ispita.

Ocenu sa kraćim obrazloženjem kandidatu saopštava predsednik Komisije.

Član 174.

Ispit je položio kandidat koji je dobio ocenu od »dovoljan (2)« do »odličan (5)«, a učenik koji je dobio ocenu »nedovoljan (1)«, nije položio ispit.

Ocena »nedovoljan (1)« upisaće se u zapisnik o polaganju ispita u slučaju da kandidat ne poseduje potrebna znanja, odnosno veštine na zadovoljavajućem nivou.

Kandidat nije položio ispit i ako:

1. nije pristupio polaganju ispita ili dela ispita;
2. odustane od polaganja ispita ili dela ispita posle izvlačenja ispitnih listića i napusti prostoriju u kojoj se ispit održava;
3. bude udaljen sa ispita ili dela ispita zbog nepoštovanja obaveza u vezi sa postupkom polaganja ispita.
4.  

XII  POHVALJIVANJE I NAGRAĐIVANJE UČENIKA

 

Član 175.

U toku školovanja učenik može da dobije:

1. diplomu za izuzetan opšti uspeh,
2. diplomu za izuzetan uspeh u savlađivanju nastavnog plana i programa iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta.

Učeniku se diploma iz stava 1. ovog člana dodeljuje u skladu sa aktom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R Srbije o vrsti diploma, načinu za njihovo dodeljivanje, na osnovu posebnih pravilnika i akata koji se odnose na pohvanjivanje učenika škole.

Učenik koji se ističe u učenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrađuje.

Pohvale mogu biti pismene ili usmene.

Usmenu pohvalu učenik dobija na kraju prvog i trećeg tromesečja za postignute rezultate u učenju i vladanju u toku tromesečja, kao i na kraju prvog polugodišta.

Tekst pohvale odeljenski starešina saopštava pred odeljenjem ili na roditeljskom sastanku.

Pismenu pohvalu učenik dobija :

1. za postignut odličan uspeh i vladanje na kraju školske godine;
2. za osvojeno jedno od tri prva mesta na školskom takmičenju iz nastavnog predmeta.

Spisak pismeno pohvaljenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli škole i na njoj ostaje 15 dana.

Učenik može dobiti sledeće nagrade:

1. knjigu na kraju nastavne godine za postignut odličan opšti uspeh ( za učenike od II do VIII razreda);
2. knjigu za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta.

Učenik koji osvoji jedno od prva tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta, pored nagrađivanja knjigom može biti nagrađen i:

1. besplatnim udžbenicima za jednu školsku godinu;
2. besplatnom ekskurzijom, letovanjem, zimovanjem i slično;
3. novčanim iznosom u skladu sa mogućnostima škole;
4. drugim primernim poklonom.

Nagrade utvrđene ovim članom dodeljuju se u skladu sa mogućnostima Škole, donatora ili sponzora, a na osnovu odluke Nastavničkog veća. Ako Škola nema mogućnosti da utvrđene nagrade i dodeli nije u obavezi da nagradi učenika-e škole.

Spisak pismeno pohvaljenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli škole i na njoj ostaje 15 dana.

Usmenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenski starešina, po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloženi usmeni predlog predmetnog nastavnika.

Pismenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljensko veće, na obrazloženi usmeni predlog odeljenskog starešine ili predmetnog nastavnika.

Nagrade učenicima dodeljuje Nastavničko veće, na obrazloženi pismeni predlog odeljenskog starešine, Odeljenskog veća ili predmetnog nastavnika.

Član 176.

U školi se na kraju svake nastavne-školske godine dodeljuje posebna pohvala, i to : „UČENIK GENERACIJE“.

Pohvala se dodeljuje učeniku završnog razreda koji se u svojoj generaciji najviše istakao u učenju i vladanju.

Pohvala „UČENIK GENERACIJE“ se dodeljuje učeniku dobitniku diplome „Vuk Karadžić“ sa najviše bodova u odnosu na ostale dobitnike te diplome, dodeljenim prema kriterijumima utvrđenim Statutom.

Primerno vladanje kandidat za dodelu diplome „ Učenik generacije“ mora imati i posle zaključenja ocene iz vladanja, najmanje do donošenja odluke o dodeli te pohvale.

Kandidatu za učenika generacije pripadaju bodovi po osnovu uspeha na takmičenjima iz nastavnih predmeta u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R Srbije ili priznatih od strane tog ministarstva.

1 ) za uspeh na školskom takmičenju učeniku pripada:

– za osvojeno prvo mesto – tri boda;

– za osvojeno drugo mesto – dva boda

– za osvojeno treće mesto – jedan bod

2 ) za uspeh na opštinskom takmičenju učeniku pripada:

– za osvojeno prvo mesto – pet bodova

– za osvojeno drugo mesto – četiri boda

– za osvojeno treće mesto – tri boda

3) za uspeh na gradskom ili regionalnom takmičenju učeniku pripada:

– za osvojeno prvo mesto – deset bodova

– za osvojeno drugo mesto – osam bodova

– za osvojeno treće mesto – šest bodova

4 ) za uspeh na republičkom takmičenju učeniku pripada:

– za osvojeno prvo mesto – dvadeset bodova

– za osvojeno drugo mesto – osamnaest bodova

– za osvojeno treće mesto – petnaest bodova

5 ) za uspeh na  takmičenju višeg ranka učeniku pripada:

– za osvojeno prvo mesto – četrdeset bodova

– za osvojeno drugo mesto – trideset bodova

– za osvojeno treće mesto – dvadeset pet bodova

Navedena pravila shodno se primenjuju i na učenike koji su postigli uspeh na takmičenjima, prvenstvima, izložbama, smotrama, krosevima, i sličnim manifestacijama u oblasti fizičkog vaspitanja, likovne kulture, muzičke kulture i tehničkog obrazovanja.

U slučaju da je rezultat učenika postignut u paru ili timskim radom, odnosno, ekipno, učenicima koji su učestvovali u postizanju rezultata priznaje se broj bodova utvrđenih u članu 176. Statuta.

Predlog za izbor „Učenik generacije“ utvrđuje odeljenski starešina učenika ili nadležno odeljensko veće najkasnije na sednici na kojoj se utvrđuje uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine.

Predlog se podnosi u pisanom obliku i treba da bude obrazložen, uz navođenje podataka o uspehu i vladanju učenika.

Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice Odeljenskog veća na kojoj su utvrđeni uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine.

Po isticanju roka za dostavljanje inicijative direktor imenuje tročlanu Komisiju, u čijem sastavu su, pored njega, dva nastavnika (jedan iz predmetne drugi iz razredne nastave).

Zadatak Komisije je da proveri podatke o uspehu i vladanju učenika, da na osnovu tako proverenih podataka svakom kandidatu utvrdi bodove po osnovu uspeha na takmičenjima, i da na osnovu tako utvrđenih bodova sačini rang listu i kandidata sa najvišim brojem bodova predloži Nastavničkom veću za dodelu pohvale „Učenik generacije“.

U slučaju da najveći broj bodova imaju dva ili više učenika, komisija će Nastavničkom veću predložiti da se pohvala „Učenik generacije“ dodeli svim takvim učenicima.

U sastav Komisije ne može ući nastavnik koji predaje ili je predavao nekom od predloženih kandidata, niti nastavnik kod kojeg postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost prilikom bodovanja (robinski odnosi, prijateljski odnosi i drugo).

Član 177.

Nastavničko veće donosi odluku o dodeli pohvale „Učenik generacije“, kao i o nagradi za izabranog-e učenika-e.

Nastavničko veće donosi odluku većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova i ta odluka je konačna.

Član 178.

Učenik generacije se nagrađuje knjigom.

Učenik generacije, pored nagrade u obliku knjige, može dobiti i nagradu u obliku besplatne ekskurzije, letovanja, zimovanja, novčanu nagradu ili u obliku drugog primernog poklona, u skladu sa mogućnostima Škole, donatora ili soponzora.

Škola nije u obavezi da nagradi učenika generacije ako za to nema potrebnih sredstava.

XIII  POHVALJIVANJE I NAGRAĐIVANJE ZAPOSLENIH

 

Član 179.

Zaposleni se može pohvaliti i predložiti za nagradu:

1. za uspešno realizovan nastavni proces, ogledni čas, teorijsko predavanje, organizaciju školskih priredbi i manifestacija;
2. za opšte zalaganje u radu škole;
3. za osvojeno prvo, drugo ili treće mesto učenika na opštinskom, gradskom, regionalom ili takmičenju višeg ranga, koga je zaposleni pripremao za takmičenje, u organizaciji nadležnog ministarstva.
4. za autorstvo, odnosno koautorstvo udžbnika, priručnika, zbirke ili radne sveske odobrenih za upotrebu.
5. za uredno i blagovremeno vođenje školske dokumentacije, odnosno evidencije.

Zaposleni može biti pohvaljen ili nagrađen na predlog direktora na sednici Nastavničkog veća za izuzetno zalaganje u radu i poboljšanju uspešnosti Škole u celini.

Nagrade se mogu sastojati u:

• poklonu knjige,
• novčanom iznosu u skladu sa raspoloživim sredstvima Š
• i druge nagrade u skladu sa mogućnostima Škole.

 

Pokretanje inicijative za pohvaljivanje i nagrađivanje

 

Član 180.

Inicijativa za pohvaljivanje i nagrađivanje zaposlenog može poteći od: zaposlenog, predmetnog nastavnika, razrednog nastavnika, odeljenjskog starešine, odeljenjskog veća, Nastavničkog veća, rukovodioca sekcije, stručnih aktiva i timova i direktora škole.

Odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju donosi Nastavničko veće, na predlog direktora Škole.

Odluka se donosi većinom glasova prisutnih čanova na sednici Nastavničkog veća.

XIV  PRAVILA OBLAČENJA I KUĆNI RED ZA ZAPOSLENE

Član 181.

NIJE DOZVOLJENO

ZA ŽENE:

1. patike, sandale koje otkrivaju veliki deo stopala i prstiju;
2. papuče, štikle više od pet santimetara, platforme, prekratke suknje (više od 5 cm iznad kolena);
3. haljine kraće od kolena, preuske pantalone, pocepane pantalone, helanke, providna odeća ispod koje se nazire donji veš, odeća sa dubokim izrezom spreda i pozadi;
4. bermude, šorcevi, previše nakita, upadljive šare i dezeni, dukserice, preuske majice, majice koje otkrivaju stomak ili leđa;
5. stvari koje izgledaju iznošeno i imaju rupice, vunene i dezenirane čarape, body pirecing, tetovaže na vidljivim mestima, ekstravagantne frizure.

ZA MUŠKARCE:

1. Kratke pantalone, cipele bez čarapa, sandale, minđuše, body pirecing, tetovaže na vidljivim mestima.

Tamo gde to potrebe posla zahtevaju, zaposleni koriste za to namenjenu radnu odeću.

 

ULAZAK U KANCELARIJE

 

• kucanje i čekanje na poziv za prijem;
• čekanje da stranka koja se već nalazi u kancelariji napusti kancelarijski prostor i poziv za ulazak;
• čekati u hodniku do poziva za ulazak bez narušavanja kućnog reda, odnosno ometanja zaposlenih u radu.

XV  TAJNOST PODATAKA I PROFESIONALNA TANJA

 

 

Tajnost podataka

 

Član 182.

Poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvrđeni zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima škole, čije bi saopštenje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju škole i štetilo interesima i poslovnom ugledu škole, dece i roditelja, ako zakonom nije drugačije određeno.

Isprave i podatke koji su utvrđeni kao tajni mogu ovlašćenim i drugim zainteresovanim licima prezentovati i saopštiti direktor škole ili lice koga on ovlasti, u skladu sa zakonom i opštim aktima.

Pored podataka koji su zakonom proglašeni za tajnu, tajnom se smatraju:

1) podaci o merama i načinu postupanja za slučaj vanrednih okolnosti;

2) plan fizičkog i tehničkog obezbeđenja imovine i objekta škole;

3) drugi podaci i isprave koje poslovnom tajnom proglasi školski odbor.

Profesionalna tajna

 

Član 183.

Profesionalnom tajnom smatraju se lični podaci iz života zaposlenih i učenika, podaci iz molbi građana i roditelja učenika, čije bi saopštavanje i objavljivanje moglo naneti moralnu i materijalnu štetu zaposlenom, učeniku, roditeljima učenika i trećim licima.

Član 184.

Zaposleni koji koristi isprave i dokumenta koja predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu dužan je da ih koristi samo u prostorijama škole i da ih čuva na način koji onemogućava njihovo korišćenje od strane neovlašćenih lica.

Poslovnu i profesionalnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra tajnim. Dužnost čuvanja poslovne i profesionalne tajne traje i po prestanku radnog odnosa.

Opštim aktom škole može se detaljnije utvrditi čuvanje, obezbeđivanje i promet dokumenata i podataka koji predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu.

XVI  POSEBNE ODREDBE O OBEZBEĐIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA UČENIKA, ZAŠTITI I BEZBEDNOSTI UČENIKA I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREČAVANJE POVREDA ZABRANA

Pravo dece i učenika na zaštitu i bezbednost

Član 185.

Deca i učenici imaju pravo na zaštitu i bezbednost u školskoj zgradi i školskom dvorištu, a van školske zgrade i školskog dvorišta – za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada ili drugih aktivnosti koje organizuje ustanova (npr. praktična nastava i praksa, nastava u prirodi, izleti, ekskurzije, takmičenja i dr.), u skladu sa zakonom i opštim aktom ustanove.

Deca i učenici imaju pravo na zaštitu i bezbednost u školi od postupaka druge dece i učenika, kao i zaposlenih, roditelja, odnosno staratelja i trećih lica kojima se ta bezbednost ugrožava.

Deca i učenici imaju pravo na zaštitu i bezbednost i od elementarnih nepogoda – poplava, zemljotresa i dr, drugih nesreća-udesa i katastrofa (vanredne situacije), koje mogu da ugroze bezbednost dece i učenika u školi.

Mere radi zaštite dece i učenika

Član 186.

 

Organi škole dužni su da preduzimaju mere radi:

1. obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika;
2. obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih;
3. sprečavanja povreda zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranačkog organizovanja i delovanja (u daljem tekstu: povrede zabrana).

Član 187.

Mere iz prethodnog člana obuhvataju:

1. primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u materiji ostvarivanja i zaštite prava učenika:
2. primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i bezbe- dnosti učenika za vreme boravka u Školi i za vreme svih ak- tivnosti koje organizuje Škola:
3. formiranje timova za sprovođenje i praćenje mera iz prethodnog člana;
4. saradnju s odborom za bezbednost i zdravlje na radu;
5. saradnju sa sindikatom u školi, učeničkim organiza- cijama i subjektima van Škole;
6. postupanje u pojedinačnim slučajevima kršenja prava učenika, neobezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih ili povreda zabrana;
7. prikaz i analiza stanja ostvarivanja prava učenika, obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih i sprečavanja povreda zabrana, u izveštajima o radu škole i organa Škole;

Član 188.

Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

U slučaju ispoljenog nasilja i/ili zlostavljanja u smnslu odredaba Statuta, od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog lica, nad nastavnikom, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim licima, protiv roditelja, odnosno staratelja učenika podnosi se prekršajna ili krivična prijava.

Član 189.

Postupanje u Školi kao odgovor na nasilje i zlostavljanje sprovodi se prema Protokolu postupanjau u stanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, koji utvrđuje sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktnvnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a donosi ga ministar.

Prepoznavanje neverbalnih oblika zlostavljanja učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada vrši se na osnovu bližih uslova koje propisuje ministar.

Član 190.

Prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u školi vrši se na osnovu bližih kriterijuma koje zajednički propisuju ministar i organ nadležan za primenu propisa o ljudskim i manjinskim pravima.

Član 191.

Sastavni deo školskog programa jesu i program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, maloletnička delinkvencija, upotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Programi iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slobodne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima u saradnji s opštinom/gradom Novi Pazara, u skladu sa utvrđenim potrebama.

U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije opštine/grada Novog Pazara, ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja.

Član 192.

Imajući u vidu interes zaštite bezbednosti dece i učenika u ustanovi i posebno zaštite od sve češće pojave nasilja, prilikom izrade pravilnika iz oblasti zaštite i bezbednosti dece i učenika neophodno je da ustanova izradi analizu potencijalno i aktuelno rizičnih mesta, i to:

1) pristup školskom prostoru – konfiguracija terena i blizina saobraćajnica, mostova, pružnih prelaza, pešačkih prelaza, „ležećih policajaca“, semafora i sl;

2) sigurnost školskog prostora – ograđenost dvorišta i stepen rizika od mogućnosti pristupa trećih lica tom prostoru, osvetljenost prostora oko škole, video nadzor, stanje gromobrana i instalacija – vodovodne, kanalizacione, električne i gasne mreže i sl;

3) u školskom prostoru – stanje objekata u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, pristup uređajima za grejanje i prostoru za skladištenje ogreva, pristup uređajima za obezbeđivanje dovoda električne energije i gasa u školskom prostoru, pristup sanitarnim čvorovima i njihovo stanje, stanje stepeništa i sigurnosti rukohvata, stanje fiskulturne sale, opreme i sportskih terena, stanje radionica i kabineta sa mašinama, aparatima i drugim uređajima, alatima, priboru, hemikalijama i drugim sredstvima za rad – posebno u određenim stručnim školama i dr;

4) specifični uslovi i okolnosti koje su karakteristične za ustanovu – rad u smenama, broj dece, gradska ili seoska sredina i dr.

6. Radi sveobuhvatne zaštite bezbednosti dece i učenika, neophodno je da direktor odredi druge institucije (organi, organizacije, ustanove, tela i dr.) sa kojima ustanova sarađuje na osiguranju bezbednosti – npr: Ministarstvo prosvete, nauke i tehološkog razvoja i njegove školske uprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova i njegovi sekretarijati, odnosno policijske uprave i specijalizovane službe (npr. za borbu protiv nasilja i digitalnog nasilja, trgovine ljudima i dr.), centar za socijalni rad, dom zdravlja, organi opštine, odnosno mesne zajednice i nadležni organi za obrazovanje u jedinici lokalne samouprave, sportska društva, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i dr.

7. Kao jedna od preventivnih mera bezbednosti i zaštite, posebno kada su u pitanju mere i aktivnosti vezane za dežurstvo odraslih u školi, potrebno je da se uspostavi takva organizacija koja osigurava bezbednost svih za vreme trajanja obrazovno-vaspitnog rada (raspored zaposlenih, ulaženje u ustanovu – ko, gde i šta se evidentira, vidno postavljena imena članova tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i dr.).

8. Na nivou ustanove neophodno je opštim aktom propisati, odnosno pojedinačnim aktom odrediti:

1) ko proverava, odnosni ko identifikuje lica koja ulaze u zgradu ustanove;

2) mesto u ustanovi gde roditelji, odnosno staratelji dece i učenika mogu da ulaze i borave kada decu dovode i odvode, i posebno, način identifikovanja lica koja imaju starateljstvo nad detetom kada ga odvode;

3) pristup roditeljima, odnosno starateljima i trećim licima – pratiocima dece i učenika sa smetnjama u razvoju, i to u: učionice, kabinete, fiskulturnu salu i na druga mesta gde se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad (neophodan je prethodni dogovor, odnosno saglasnost direktora i nastavnika);

4) prva pomoć (gde se nalazi komplet za prvu pomoć, ko je zadužen da proverava/dopunjuje sadržinu kompleta, telefoni hitne pomoći i nadležnog doma zdravlja – vidno obeleženi, ko poziva hitnu pomoć i obaveštava roditelja i po potrebi nadležnu inspekciju i dr.);

5) zaštitu od bolesti, posebno infektivnih (čistoća/higijena u ustanovi, postupanje u skladu sa propisima iz oblasti zdravstva i sanitarna kontrola, ko je zadužen da obavesti školskog lekara o pojavi infektivne bolesti i dr.);

6) zaštitu od fizičkih povreda (obezbediti da podovi nisu klizavi ili staviti odgovarajuću oznaku, obezbediti nabavku školskog nameštaja bez oštrih ivica, u skladu sa mogućnostima i dr.);

7) pravilno korišćenje i nadzor nad upotrebom mašina, aparata i drugih uređaja u realizaciji nastave, kao i alata, hemikalija i drugih nastavnih sredstava; redovna provera ispravnosti mašina, aparata i drugih uređaja; upotreba propisane zaštitne opreme i dr.

8) odgovorno postupanje i prijava kvarova i oštećenja na instalacijama – vodovodne, kanalizacione, električne i gasne mreže, kotlarnice i sl; odrediti ko je zadužen da reaguje radi zaštite bezbednosti ili da prijavi kvar nadležnoj službi;

9) obezbediti kontrolu gromobranskih instalacija od strane ovlašćenih organizacija;

10) mere zaštite od požara, u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara („Službeni glasnik RS“, broj 111/09);

11) odgovorno postupanje u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

12) saradnju sa komunalnim službama radi obezbeđenja trotoara i uličnog osvetljenja na prilazu školi, pravilnog razmeštaja/postavljanja kontejnera da ne ometaju ulaz u školsko dvorište i zgradu i dr.

13) saradnju sa nadležnim službama radi postavljanja odgovarajuće zaštitne signalizacije na saobraćajnicama na prilazu ustanovi;

14) zaštitu i bezbednost za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada van prostora ustanove – npr. praktična nastava (pekare, klanice, fabrički pogoni, poljoprivredna dobra, farme, gradilišta i dr.), ekskurzije, izleti, rekreativna nastava, takmičenja i dr;

15) zaštitu od nasilja, mere i aktivnosti koje ustanova preduzima prema Zakonu i Pravilniku o protokolu o postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

9. U propisivanju mera, načina i postupaka zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje, ustanova treba da sarađuje sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave, imajući u vidu činjenicu da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za zaštitu i bezbrednost dece i učenika (član 159. stav 2. tačka 7. Zakona).

U postupku propisivanja mera za zaštitu i bezbednost dece i učenika učestvuje i savet roditelja (član 58. stav 5. tačka 9) Zakona), a pribavlja se i mišljenje učeničkog parlamenta (član 105. stav 1. tačka 1) Zakona).

10. Sa merama zaštite i bezbednosti koje donese ustanova, na odgovarajući/primeren način (usmena informacija, pismeno obaveštenje, na oglasnoj tabli ili internet stranici i sl.) treba upoznati decu i učenike, odnosno njihove roditelje i stratelje, kao i sve zaposlene, uključujući i jasne informacije o pravima, obavezama i odgovornostima svakog od zainteresovanih subjekata u obezbeđivanju mera zaštite i bezbednosti.

11. Direktor ima obavezu da u izveštaje o svom radu i radu ustanove, koje podnosi organu upravljanja najmanje dva puta godišnje u smislu člana 62. stav 3. tačka 15. Zakona, uključi i izveštavanje o stanju/sprovođenju mera zaštite i bezbednosti dece i učenika (uključujući i zaposlene). Izveštaj je javno dostupan u ustanovi i o podnetom izveštaju obaveštavaju se i nastavničko veće, savet roditelja i učenički parlament.

 

XVII  OBAVEŠTAVANJE UČENIKA, RODITELJA UČENIKA, ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA

 

Član 193.

Učenici, roditelji učenika i zaposleni imaju pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o svim pitanjima važnim za rad Škole i za ostvarivanje njihovih prava, obaveza i odgovornosti.

Član 194.

Rad organa Škole je javan.

Javnosti nisu dostupni podaci čijim bi se otkrivanjem povredila obaveza čuvanja tajne.

Član 195.

Školaje dužna da ima svoju internet stranu.

Član 196.

Radi potpunog i blagovremenog obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih, dnevni red za sednice školskog odbora, Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Učeničkog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani u skladu s pravilima o radu tih organa.

Izvodi iz zapisnika sa sednica Školskog odbora, Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Učeničkog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani u roku od 8 dana od dana održane sednice, ako iz prirode odluka tih organa ne proizlazi da je to potrebno učiniti u kraćem roku.

Obaveza iz prethodnog stava odnosi se i na akte direktora koji su od šireg značaja za Školu, kao i na izvode iz zapisnika sa sednica drugih organa Škole, pored organa navedenih u prethodnom stavu, koji imaju takav značaj, prema proceni direktora, odnosno lica koje rukovodi radom organa.

Akti iz st. 2. i 3. ovog člana treba da stoje na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani najmanje 8 dana.

Direktor može odobriti da se na oglasnoj tabli Škole i/ili na školskoj internet strani objave i drugi akti ili informacije, pored akata i informacija iz prethodnog člana.

O objavljivanju akata i informacija organa Škole stara se zaposleni koga odredi direktor škole, uz pomoć nastavnika informatike.

O ostalim oblicima obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih odlučuje direktor, u skladu sa svojom procenom.

Član 197.

Opšti akti organa Škole objavljuju se i omogućava se njihova dostupnost u skladu s odredbama Statuta.

Član 198.

Letopis Škole objavljuje se na internet strani Škole do 1. oktobra za tekuću školsku godinu, a može se podeliti učenicima u štampanom obliku.

XVIII  OPŠTI AKTI ŠKOLE

 

Član 199.

Opšte akte Škole (u daljem tekstu: opšti akti) donosi Školski odbor, osim opštih akata čije je donošenje zakonom ili Statutom stavljeno u nadležnost drugih organa.

Školski odbor, pored nadležnosti propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, donosi, odnosno usvaja:

1. Poslovnik o radu Nastavničkog veća;
2. Poslovnik o radu Školskog odbora;
3. Poslovnik o radu Učeničkog parlamenta;
4. Poslovnik o radu Saveta roditelja;
5. Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji rada Škole;
6. Pravilnik o organizovanju i sprovođenju ispita u Školi;
7. Pravilnik o merama, načinu i postupku zaštite i bezbednosti učenika za vreme ostvarivanja obrazovno- vaspitnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje Škola.
8. Pravila ponašanja u Školi, i
9. druge akte koji nisu stavljeni u nadležnost drugih organa.

Član 200.

O blagovremenom donošenju opšteg akta vodi računa sekretar škole.

Inicijativu za donošenje opšteg akta može pokrenuti:

1. direktor,
2. Sindikat,
3. predsednik ili član Školskog odbora,
4. Nastavničko veće,
5. Savet roditelja,
6. Učenički parlament,
7. Sekretar škole.

Član 201.

Organ nadležan za donošenje opšteg akta obavezan je da u najkraćem mogućem roku razmotri inicijativu i o svom stavu, bez odlaganja, u pismenom obliku obavesti pokretača.

Član 202.

Ako inicijativa za donošenje opšteg akta bude prihvaćena, sekretar izrađuje nacrt opšteg akta.

Nacrt i predlog Razvojnog plana izrađuje stručni aktiv za razvojno planiranje, a nacrt i predlog školskog programa izrađuje stručni aktiv za razvoj školskog programa.

Na osnovu dostavljenog nacrta, organ nadležan za donošenje opšteg akta utvrđuje predlog tog akta i o tom predlogu donosi odluku.

Član 203.

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti Školskog odbora sprovodi se po postupku za donošenje odluka tog organa, utvrđenom u Poslovniku o radu Školskog odbora.

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti drugog organa Škole sprovodi se po odredbama koje uređuju odlučivanje tog organa.

Član 204.

Postupak donošenja opšteg akta primenjuje se i na donošenje izmena i/ili dopuna opšteg akta.

Član 205.

Opšti akti ne smeju biti u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom, zakonom, podzakonskim aktom, niti s kolektivnim ugovorom.

Član 206.

Autentično tumačenje opštih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tumačenje je sastavni deo opšteg akta na koji se ODNOSI.

Član 207.

Opšti akti, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program, objavljuju se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani najkasnije 8 dana od dana donošenja.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljuje se u roku od 8 dana od dana dobijanja saglasnosti na taj akt od strane Školskog odbora.

Akti iz stava 1 ovog člana na oglasnoj tabli Škole ostaju najmanje 8 dana od dana objavljivanja, a na školskoj internet strani ostaju trajno dostupni zainteresovanim licima.

Član 208.

O objavljivanju opštih akata staraju se direktor i sekretar škole, uz pomoć nastavnika informatike.

Sekretar na donetom opštem aktu, pre objavljivanja, upisuje delovodni broj i datum pod kojim je opšti akt zaveden, kao i datum objavljivanja.

Po isteku roka od 8 dana, koliko najmanje opšti akt treba da stoji na oglasnoj tabli, sekretar na njega upisuje datum stupanja na snagu, potpisuje se i overava svoj potpis malim pečatom Škole.

Član 209.

Po dva primerka Statuta i ostalih opštih akata, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program, čuvaju se u školskoj biblioteci i dostupni su učenicima, roditeljima učenika i zaposlenima za čitanje u prostorijama biblioteke i za fotokopiranje.

XIX  PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 210.

Škola je obavezna da opšte akte donete pre stupanja na snagu ovog Statuta usaglasi sa Statutom u roku od 6 meseci od njegovog stupanja na snagu.

Svi postupci, disciplinski, konkursi za prijem radnika, izbora direktora škole, izbor članova organa škole,  i drugi postupci, započeti pre stupanja na snagu ovog Statuta se imaju okončati po odredbama statuta i opštih akata donetih pre stupanja na snagu ovog Statuta, koje nisu u suprotnosti sa zakonom.

U slučaju da odredbe ovog statuta nisu u saglasnosti sa zakonom ima se u tom slučaju primeniti zakon.

Član 211.

Danom stupanja na snagu ovog Statuta prestaje da važi Statut škole zaveden pod brojem 315 od 30.12.2013. godine.

Član 212.

Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole.

Predsednik Školskog odbora,

___________________________

Statut je zaveden pod delovodnim brojem: 88, od 12.3.2018. godine, objavljen je na oglasnoj tabli Škole dana 12.3.2018. godine, a stupio je na snagu dana 20.3.2018 . godine.

Sekretar škole,